Poljoprivreda - Srbija

Evropski umesto bankarskih kredita

Poljoprivrednicima u Srbiji biće pružena šansa da iz evropskih pretpristupnih koriste bespovratna sredstva. Srbija može da računa na 50 miliona evra, kada postane kandidat za članstvo u EU. Na isti način, gazdinstva u Hrvatskoj mogu da dobiju do 150.000 evra.

Umesto državnih subvencija i nepovoljnih bankarskih kredita, poljoprivrednicima u Srbiji pruža se šansa u približavanju Evropskoj uniji, pošto iz evropskih pretpristupnih fondova mogu da koriste bespovratna sredstva. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da Srbija može da računa na 50 miliona evra, ali tek kada postane kandidat za članstvo u Uniji.

Zahvaljujući novcu iz pretpristupnog programa "IPARD", hrvatski vinari, proizvođači pršuta, uzgajivači lavande i drugi poljoprivrednici iz Istre dobili su šansu da modernizuju proizvodnju. Na raspolaganju im je devet miliona evra.

"Znamo da su bankarski krediti u ovom trenutku vrlo nepovoljni, posebno za poljoprivredu. Kamate od osam do deset odsto su zaista neverovatne", kaže vinar Franko Katunar.

"Ako je, na primer, projekat vredan 100.000 kuna, onda 50 odsto sredstava dobijate nepovratno. Ostatak od 50.000 kuna vraćate sa kamatom od dva odsto posredstvom Hrvatske banke za obnovu i razvoj", kaže Milan Buršić, proizvođač pršuta.

Sredstva iz evropskih fondova mogu da koriste isključivo male firme i gazdinstva. Po projektu mogu da dobiju od 13.000 do 150.000 evra. U pripremi opsežne dokumentacije i podnošenju zahteva pomaže im Agencija za ruralni razvoj.

Srbija čeka svoju šansu

Gracijano Prekalj iz Agencija za ruralni razvoj Istre kaže da su sredstva iz IPARD fondova do sada bila namenjena velikim proizvođačima na tržištu, kojih u Istri ima nekoliko, tako da smo iskoristili samo mali deo novca iz fondova.

Za razliku od Hrvatske kojoj su sredstva iz evropskih fondova namenjena agraru već godinama na raspolaganju, poljoprivrednici u Srbiji tek će dobiti svoju priliku.

"Kada Srbija dobije status kandidata možemo da očekujemo da izađu mere po kojima će poljoprivrednici moći da podnesu zahteve. Računamo da će to biti negde do 50 miliona evra koje će Evropska unija odrediti za poljoprivredu u Srbiji i da ćemo tim novcem moći da finansiramo sve te velike projekte za koje, nažalost, sada u budžetu nemamo novca", ističe Dejan Serdar iz Uprave za agrarna plaćanja.

Serdar očekuje da će poljoprivrednici za sve strukturne projekte, za izgradnju objekata i investiranje u proizvodnju fondove moći da koriste već tokom 2012. godine.

I u Srbiji će, kao i u Hrvatskoj, banke biti važan faktor u podršci poljoprivrednicima koji koriste evropske fondove. Ministarstvo poljoprivrede zato već sada pregovara sa bankarskim sektorom o uslovima kreditiranja.