Pšenica je u Srbiji do sada zasejana na svega deset odsto od očekivanih 500.000 hektara, a pošto optimalan rok za setvu ističe za dvadesetak dana, to bi moglo da ima ozbiljne posledice po rod u narednoj godini. Krajnji je čas da se setva ubrza, jer će sve što se zaseje posle 5. novembra dati slabiji rod. Čak i ako se odmah angažuju svi setveni kapaciteti, dnevno ne može da se zaseje više od 10.000 do 12.000 hektara, pa se teško može nadoknaditi zakašnjenje, što situaciju čini još ozbiljnijom. Za hlebno žito u Srbiji ima dovoljno slobodnih površina, pošto je kukuruz skinut sa otprilike trećine od ukupno 1,3 miliona hektara, a suncokret i soja sa 150.000, odnosno 120.000 hektara, a kao osnovne razloge kolebanja ratara, a samim tim i kašnjenja setve pšenice, vidi se u neizvesnoj ceni i visini neophodnih početnih ulaganja.
Pšenica je u Srbiji do sada zasejana na svega deset odsto od očekivanih 500.000 hektara, a pošto optimalan rok za setvu ističe za dvadesetak dana, to bi moglo da ima ozbiljne posledice po rod u narednoj godini - ocenio je, za „Novosti“, prof. dr Miroslav Malešević sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
- Krajnji je čas da se setva ubrza, jer će sve što se zaseje posle 5. novembra dati slabiji rod - dodao je Malešević.
- Čak i ako odmah angažujemo sve setvene kapacitete, dnevno ne možemo da zasejemo više od 10.000 do 12.000 hektara, teško da ćemo nadoknaditi zakašnjenje, što situaciju čini još ozbiljnijom.
Za hlebno žito, prema njegovim rečima, u Srbiji ima dovoljno slobodnih površina, pošto je kukuruz skinut sa otprilike trećine od ukupno 1,3 miliona hektara, a suncokret i soja sa 150.000, odnosno 120.000 hektara, a kao osnovne razloge kolebanja ratara, a samim tim i kašnjenja setve pšenice, Malešević vidi u neizvesnoj ceni i visini neophodnih početnih ulaganja.
- Jeste da zbog velike tražnje pšenica na berzi danas košta više od 19 dinara, što je gotovo dvostruko više nego u ovo vreme prošle godine, ali su na tome zaradili uglavnom trgovci, a najmanje seljaci koji su, po 12-13 dinara, morali da je prodaju odmah posle žetve. S druge strane, da bi se proizvodnja na pravi način zasnovala, po hektaru je neophodno oko 300 evra, što većina njih nema - precizira on.
Iako je sam za pšenicu ove jeseni odvojio 70 hektara, što je za trećinu više nego lane, zemljoradnik iz Kaća Vojislav Malešev potvrđuje da za setvu tog useva postoji - svojevrsna apatija.
- Seje se vrlo malo i ne verujem da ćemo dostići prošlogodišnji nivo proizvodnje - veli Malešev.
- Cena pšenice je uvek neizvesna, a cene kukuruza, suncokreta i soje rastu, pa ratari ne žure sa prodajom ovogodišnjeg roda da bi obezbedili novac za početna ulaganja u njenu proizvodnju.