Proizvođači hrane za životinje zauzimaju značajno mesto u oblasti privrede Srbije. Udeo hrane za životinje u stočarstvu Srbije je između 60 i 70 posto, što ne može biti zanemarljivo. Velika je važnost ovog sektora u razvoju stočarstva i ukupnom agraru Srbije. I pored dosadašnjih zakonodavnih prepreka, koje su se niz godina unazad isticale, a tiču se, pre svega, domaćih proizvođača hrane za životinje, problemi u stočarstvu Srbije moraju da imaju prioritet u rešavanju, jer je to značajna grana koja može da pokrene i kompletnu prehrambenu industriju u Srbiji. Problem Srbije je što i pored obimnog roda od 6,8 miliona tona kukuruza, danas nije moguće na tržištu kupiti ovu žitaricu. Iz Srbije nije moguće fizički ni izvesti više od 2,5 miliona tona kukuruza, pa ne bi bilo dobro ni zabranjivati njegov slobodan izvoz. Zna se da životinje u Srbiji pojedu tek oko dva miliona tona kukuruza, a fabrikama je potrebno još oko 500.000 tona žutog zrna. Inače, komponente ratarskih kultura na domaćem tržištu najskuplje su u regionu, pa u tome treba tražiti uzroke zašto su skupi finalni proizvodi.
Proizvođači hrane za životinje zauzimaju značajno mesto u oblasti privrede Srbije.
Udeo hrane za životinje u stočarstvu Srbije je između 60 i 70 posto, što ne može biti zanemarljivo. Velika je važnost ovog sektora u razvoju stočarstva i ukupnom agraru Srbije. I pored dosadašnjih zakonodavnih prepreka, koje su se niz godina unazad isticale, a tiču se, pre svega, domaćih proizvođača hrane za životinje, problemi u stočarstvu Srbije moraju da imaju prioritet u rešavanju, jer je to značajna grana koja može da pokrene i kompletnu prehrambenu industriju u Srbiji.
Problem Srbije je što i pored obimnog roda od 6,8 miliona tona kukuruza, danas nije moguće na tržištu kupiti ovu žitaricu. Iz Srbije nije moguće fizički ni izvesti više od 2,5 miliona tona kukuruza, pa ne bi bilo dobro ni zabranjivati njegov slobodan izvoz. Zna se da životinje u Srbiji pojedu tek oko dva miliona tona kukuruza, a fabrikama je potrebno još oko 500.000 tona žutog zrna. Inače, komponente ratarskih kultura na domaćem tržištu najskuplje su u regionu, pa u tome treba tražiti uzroke zašto su skupi finalni proizvodi.
Ova privredna grana beleži stalan rast proizvodnje, pa je prošle godine proizvedeno čak 765.461 tona, dok je za prvih sedam meseci ove godine proizvedeno 488.486 tona. Takođe, ova privredna grana je i značajan izvoznik, pa je prošle godine u svet izvezeno hrane za životinje u vrednosti od 61,6 miliona dolara, uvezeno je za 53,8 miliona dolara i ostvaren je suficit od 7,8 miliona dolara. Pozitivna kretanja nastavljena su i u ovoj godini, pa je za prvih devet meseci izvoz vredeo 46,2 miliona dolara, uvoz 27,6 miliona dolara, a ostvaren je suficit od 18,6 miliona dolara.