Poljoprivreda - Srbija

Izvoz agrara povećan za sedam posto

Srpski agrar ove godine će, i pored veoma loših vremenskih prilika, ostvariti još bolje izvozne rezultate nego prošle godine.

Prošle godine je zabeležen rekordan izvoz od približno dve milijarde dolara i suficit veći od 650 miliona dolara. Sadašnji podaci već jasno pokazuju da će taj iznos biti premašen. Prema informacijama Uprave carina, izvoz za prvih šest meseci 2010. godine za sedam posto je veći nego u istom periodu 2009. godine.

Takav trend se beleži, pre svega, zahvaljujući tome što je Ministarstvo poljoprivrede uvođenjem novih zakona, standarda i propisa u oblasti bezbednosti hrane osposobilo veliki broj prerađivačkih pogona za izvoz na tržište Evropske unije. Tako je dobijen i slobodan izvoz prerađevina od svinjskog mesa, ribe i svežeg pilećeg mesa. Resorno ministarstvo će i dalje raditi na osvajanju novih povlastica za izvoz.

Podsticajne mere u voćarstvu dovele su do toga da svake godine imamo sve veću voćarsku proizvodnju i na taj način se i taj segment izvoza uvećava.

Ratarske kulture, a naročito one od kojih se prave bioobnovljivi izvori energije kao što su kukuruz i uljana repica, doživljavaju renesansu, jer se u svetu kukuruz sve više koristi za pravljenje bioetanola, a uljana repica za biodizel. Potražnja za tim kulturama se povećava, a cena raste jer je tražnja sve veća, a količina standardna.

Takođe, primetan je i trend naglog rasta cena svih poljoprivrednih proizvoda na tržištu. Do skoka cene dovele su loše vremenske prilike ne samo u Srbiji, već i u Evropi.  Do rasta cena poljoprivrednih proizvoda je došlo i nakon procenjene proizvodnje najvažnijih žitarica i drugih kultura u SAD, Ukrajini, Rusiji i Belorusiji. U poslednje vreme, između ostalog, beleži i nagli skok cena pšenice i voća.

Poljoprivrednicima u Srbiji se preporučujed da sačekaju sa prodajom pšenice jer se na berzama beleži trend rasta cene hlebnog žita, koja će u naredne dve nedelje biti uvećana za 10 do 20 posto.

Cena višnje u Srbiji ove godine povećana je za 100 posto, odnosno na 45 do 50 dinara po kilogramu, sa prošlogodišnjih 15 i 25 dinara. I kod maline se beleži rast akontne cene sa 80 dinara na sadašnjih od 150 do 160 dinara. Očekuje se dalji rast cene maline jer je lošim vremenskim prilikama pogotovo pogođen najveći proizvođač - Poljska, što znači da će potražnja, a samim tim i cena, biti veća.

Ministarstvo će zbog teških vremenskih uslova na jesen subvenicionisati nabavku 150.000 tona NPK đubriva sa 10.000 dinara po toni, pri čemu je već subvencionisalo nabavku 300.000 tona KANA za zimsko đubrenje. Ministarstvo će finansirati i skladištenje poljoprivrednih proizvoda u javnim skladištima sa 50 posto vrednosti, a ove godine na raspolaganju je prostor za količinu od 300.000 tona robe.

Resorno ministarstvo neće naplaćivati korišćenje državnog zemljišta za 2010. godinu za sve one proizvođače koji su u opštinama gde je proglašena elementarna nepogoda imali štetu veću od 30 posto.