Izvoz kukuruza iz Srbije, u prvih deset dana decembra, manji je u odnosu na novembar - za čak četiri puta. Izvoznici i proizvođači skloni su da ovaj pad povežu sa nespretno ili senzacionalistički predstavljenim rezultatima analiza koje su pokazale da je čak 70 odsto domaćeg kukuruza kontaminirano aflatoksinima. U javnosti su se, podsećamo, krajem prošlog meseca, pojavila informacija iz laboratrije SGS, da su stručnjaci ove institucije, na osnovu ispitanih 375 uzoraka izveden zaključak kako je samo 32 odsto ovogodišnjeg roda bezbedno za ljudsku upotrebu. Ubrzo je, međutim, Ministarstvo poljoprivrede saopštilo da je posle analize kukuruza, utvrđeno da je aflatoksinom zaraženo samo sedam odsto kukuruza. Od 350.000 tona kukuruza, koliko ga je do sada izvezeno, vraćeno je zbog prevelikog sadržaja aflatoksina 4.000 tona, odnosno manje od jedan odsto. Izvoz je smanjen i zbog daleko manjeg roda kukuruza u Srbiji, ali i to da je aflatoksin, iako jako opasan otrov u većim koncentracijama, uvek prisutan u kukuruzu, u određenom procentu.
Izvoz kukuruza iz Srbije, u prvih deset dana decembra, manji je u odnosu na novembar - za čak četiri puta.
Izvoznici i proizvođači skloni su da ovaj pad povežu sa nespretno ili senzacionalistički predstavljenim rezultatima analiza koje su pokazale da je čak 70 odsto domaćeg kukuruza kontaminirano aflatoksinima.
U javnosti su se, podsećamo, krajem prošlog meseca, pojavila informacija iz laboratrije SGS, da su stručnjaci ove institucije, na osnovu ispitanih 375 uzoraka izveden zaključak kako je samo 32 odsto ovogodišnjeg roda bezbedno za ljudsku upotrebu. Ubrzo je, međutim, Ministarstvo poljoprivrede saopštilo da je posle analize kukuruza, utvrđeno da je aflatoksinom zaraženo samo sedam odsto kukuruza.
- Od 350.000 tona kukuruza, koliko ga je do sada izvezeno, vraćeno je zbog prevelikog sadržaja aflatoksina 4.000 tona, odnosno manje od jedan odsto - navodi Vukosav Saković, direktor "Žita Srbije".
Saković napominje kako je izvoz smanjen i zbog daleko manjeg roda kukuruza u Srbiji, ali i to da je aflatoksin, iako jako opasan otrov u većim koncentracijama, uvek prisutan u kukuruzu, u određenom procentu.
- Regulativa o dozvoljenom prisustvu aflatoksina se razlikuje od države do države, pa na osnovu toga i izvoznici traže tržište za kukuruz - objašnjava Saković.
- Sama reakcija ministarstva, i objavljivanje njihovih rezultata, donekle je umirila stvari, ali, delovala je više na domaće, nego na strano tržište...
Dr Jovanka Lević sa novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije, u čijem sastavu takođe posluje jedna od četrdesetak akreditovanih laboratorija u Srbiji, objašnjava kako se ovako velika razlika u dobijenim rezultatima može tumačiti samo uzorcima, koji su analizirani.
- Nismo učestvovali u analizama koje je tražilo ministarstvo, tako da ne znamo kakve su oni uzorke kukuruza uzimali - kaže Levićeva.
- Takođe, nije poznato ni kako su kolege iz druge laboratorije uzimale uzorke.