Poljoprivreda - Srbija

Izvoz kukuruza unosniji od „fiće”

Sve što Srbiji bude doneo izvoz novog „fiće”, a procenjuje se da za ovu godinu taj posao vredi oko 300 miliona evra, odneće suša samo na izvozu kukuruza. Rod je u najmanju ruku prepolovljen i zato nećemo imati šta da izvezemo. To znači da ćemo izgubiti celih 400 miliona evra.

Uzalud su ratari ovog proleća sejali više kukuruza nadajući se dobroj zaradi kao, uostalom, i ranijih godina. Suša je obrala „žuto zlato”, a najveći optimisti prognoziraju da rod može biti tek 3,5 do četiri miliona tona. Malo kada se zna da je prosečan rod u dobrim godinama između šest i sedam miliona tona.

Šteta je velika i tek će se procenjivati. Kukuruz je poslednjih godina bio jedan od najboljih izvoznih proizvoda. Preko granice smo prodavali čak i dva miliona tona i na tome zarađivali oko 400 miliona evra.

Zbog suše podbacile su i ostale kulture, pa je manje stočne hrane. Zato stočari traže da se zaustavi izvoz kukuruza.

Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da će umanjeni rod biti dovoljan za domaću potrošnju, ali da je problem to što su izvoznici već ugovorili prodaju pola miliona tona ove žitarice.

– Izvoz ovih količina može delimično da naruši bilanse i vlada će imati ozbiljan problem da nađe rešenje. Čuju se mišljenja da bi se mogle ukinuti carine čime bi se postiglo da se ovom robom u oba pravca trguje slobodno i da kukuruz može da uveze svako ko nađe interes za to. Međutim, smatram da to rešenje nije dobro, jer uvoz opterećuju troškovi transporta što nije cenovno održivo, a kukuruz iz uvoza je još skuplji nego domaći – kaže Saković. Nije nepoznato da država kod nas poseže za zabranom izvoza žitarica. Podsećanja radi, prošle godine bio je zabranjen izvoz pšenice od marta pa do posle nove žetve.

Momir Jovanović, koji je do pre mesec dana bio na čelu grupacije za stočarstvo Privredne komore Srbije i koji ima dugogodišnje iskustvo u agraru, kaže da ne pamti da je prinos kukuruza bio tako mali kao ove godine.

– Zbog skupe stočne hrane stočari će se naći u teškoj situaciji, a i inače stanje u ovoj oblasti je poražavajuće. Preti nam opasnost da se unište i osnovna stada, a potrebno je puno vremena da se stočni fond obnovi. Zato bi država trebalo da pomogne nekim merama. Između ostalog i da Direkcija za robne rezerve omogući stočarima da od nje kupe jevtiniji kukuruz. Što se tiče eventualne zabrane izvoza kukuruza smatram da treba da vidimo koliki ćemo rod da smestimo u silose, koliki je bilans, tražnja. Jer, mora se voditi računa i da ne izgubimo izvozna tržišta – kaže Jovanović.

Juče su proizvođači hrane za životinje okupljeni u udruženju Privredne komore Srbije zatražili da se zabrani izvoz žitarica. Ovakav zahtev obrazlažu da u svetu, pa ni kod nas, zbog suše nema dovoljno sirovina za proizvodnju stočne hrane, pa će u suprotnom doći do pokolja stočnog fonda.

–Zbog posledica suše i prepolovljenog roda svih poljoprivrednih kultura, pre svega, sirovina za proizvodnju hrane za životinje, predlažemo Vladi Srbije da hitno donese odluku o zabrani izvoza žitarica. Zabrana, pre svega, treba da se odnosi na kukuruz, soju, suncokret, ali i na pšenicu. Pored toga, potrebno je da PDV u ovoj delatnosti bude na nivou od osam odsto, kako bi se bar donekle ova  oblast uskladila sa realnim stanjem na tržištu. Na taj način se pomažu i farmeri, pa se stabilizuje stočarska proizvodnja,koja je dovedena na rub propasti. Brojčano stanje stoke u Srbiji je više nego prepolovljeno, što može biti veliki problem za prostu prehranu – navodi se u njihovom saopštenju.

Po njima, raste uvoz mesa sumnjivog kvaliteta, od životinja hranjenih GMO usevima. Proizvođači hrane za životinje su istakli da posle liberalizacije svih proizvoda sa tržišta EU od 2014. godine stočarstvo dolazi u još težu situaciju, a kako bi pojasnili težinu problema, traže i hitan sastanak sa ministrom poljoprivrede u Vladi Srbije Goranom Kneževićem.

Predsednik Grupacije proizvođača hrane za životinje PKS Dragoslav Milisavljević naglasio je da će prema grubim procenama rod kukuruza u zemlji biti sveden tek na jednu trećinu od očekivanih 6,2 miliona tona. Prema njegovom mišljenju, ni to ukoliko ostane u zemlji neće biti dovoljno za ishranu i onako malog stočnog fonda u Srbiji. Zbog toga je bolje da to malo sirovina iskoristimo za prehranu domaće stoke i kroz proizvodnju finalnih proizvoda – stanovništva.