Poljoprivreda - Srbija

Jeftinija uvozna hrana

Na hranu iz inostranstva plaćaju se sve manje carine, pa će je biti sve više. Ekonomisti strahuju da srpski poljoprivrednici neće izdržati konkurenciju sa Zapada.

Uskoro ćemo imati mnogo više hrane iz uvoza, jer se smanjuju carinske dažbine. Pre dve godine, kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, carine na hranu sa Zapada iznosile su, u proseku, oko 20 odsto, a sada su prepolovljene.

Ekonomisti očekuju da će za tri godine carine iznositi oko četiri odsto. Poljoprivrednici bi se mogli naći u nezavidnom položaju, jer je pitanje da li će moći da izdrže konkurenciju sa Zapada.

Poljoprivreda beleži suficit u izvozu, koji će ove godine biti oko 600 miliona dolara. Ipak, po hektaru obradive površine Srbija izvozi hranu u vrednosti od samo 464 evra i po tome smo među poslednjima u Evropi.

"Mi bi trebalo da liberalizujemo naše tržište. Nekima će to biti dobro, nekima loše. Ljudi moraju da se pripreme na okruženje koje nam dolazi. Odgovor se lakše nalazi kada imate informacije šta vas čeka", smatra Goran Živkov iz konsultantske firme SEDEV.

Naši poljoprivrednici su zabrinuti, jer nemaju dovoljno ni novca, ni mogućnosti da ulažu u svoj posed i tako lakše dočekaju konkurenciju sa Zapada.

"Povrtari neće moći lako da se bore sa velikim igračima kakvi su na evropskom tržištu. Nama danas nedostaju tehnologija i znanje, jer samo sa tim možete da im parirate", kaže Milutin Karas iz Iriga.

Slovenija, na primer, potrudila se da što spremnije dočeka hranu sa Zapada.

"Mi smo na vreme, deset godina pre ulaska u Evropsku uniju, našli politički kompromis da treba reformisati agrarnu politiku. Politika je prihvatila realnost da je potrebno liberalizovati tržište", istakao je ambasador Slovenije u Beogradu Franc But.

U Ministarstvu poljoprivrede, ove godine, nameravaju da povećaju konkurentnost naših zemljoradnika sa više novca za investicije.

Trebalo bi da za te namene iz agrarnog budžeta bude izdvojeno skoro 1,3 milijarde dinara. Iz ministarstva očekuju da će u pretpristupnim fondovima Evropske unije već sledeće godine poljoprivreda dobiti iz Brisela i do 50 miliona evra.

Ekonomisti smatraju da je neophodno da se zemljoradnicima pomogne da osnivaju zadruge. Tako će lakše doći do potrebnog novca i moći da ponude veće količine kvalitetne robe, što, inače, traže tržišta Evropske unije i Rusije.