Poljoprivreda - Srbija

Jesenje posledice letnje suše

Poljoprivrednici još pamte sušno leto i temperature od oko 40 stepeni. Jesenja setva otežana, a mnogi su zabrinuti da li će kiše biti u narednom periodu. Suva zemlja naterala poljoprivrednike da razmišljaju i promeni načina rada.

Temperature od oko 40 stepeni su iza nas, ali ih poljoprivrednici nisu zaboravili. Ovogodišnji rod i zemlja koja je i dalje izuzetno suva, svakodnevno podseća poljoprivrednike na proteklo leto.

Osim što je jesenja setva poljoprivrednicima otežana, mnogi su zabrinuti da li će kiše biti u narednom periodu, kako zbog razvoja useva, tako i zbog pojave štetočina, ali i pripreme zemlje za prolećnu setvu.

Suša i dalje zadaje glavobolje, iako je nedavno pala kiša. Poljoprivrednik iz Nenadića kod Sombora, Zvonko Lukić, kaže je veliki nedostatak vode u zemlji i već se spremamaju za sledeću godinu.

"Trenutno bacamo ureu na pšenicu, što nismo do sada radili, zato što, ako bi došla neka količina vlage, da bi se spustio azot na neku dubinu koju bi pšenica mogla da koristi".

Kiša koja je pala je dovoljna samo za nicanje pšenice i ječma, ali da bi se oni dalje razvijali potrebno je još padavina.

Suša i visoke temperature pogoduju bolestima, štetočinama i korovima kao što su palamida i divlji sirak koji niče iz dubljih slojeva gde imaju vlage.

"Sigurno da proizvođači u tom slučaju moraju da se opredele za raniju primenu herbicida, jer svako kašnjenje ulazi u visoke temperature i imamo slabije kretanje sokova u tim korovima, slabije usvajanje tih hebicida", objašnjava Gordana Forgić iz Poljoprivredne stručne službe u Somboru.

Usevi koji su nikli za sada su u dobrom stanju, pa proizvođače više brine kako da pravilno i kvalitetno uzoru i pripreme zemlju za proleće i setvu kukuruza, soje, suncokreta.

"Ljudi su probali, ja sam probao, ali to nije ništa, izvaljuju se grudve, ne može da se radi. Ne znam kako ćemo uraditi tu osnovnu obradu, ako ne padne 50-60 litara. Po mojoj proceni, od toga nema ništa", kaže Aleksandar Čonić, poljoprivrednik iz Sombora.

"Ljudi su probali, ja sam probao, ali to nije ništa, izvaljuju se grudve, ne može da se radi. Ne znam kako ćemo uraditi tu osnovnu obradu, ako ne padne 50-60 litara. Po mojoj proceni, od toga nema ništa", kaže Aleksandar Čonić,poljoprivrednik iz Sombora

Iako za prolećnu setvu još ne mogu ni da pripreme zemlju, ratari znaju kako će i koje seme sejati ako se ovakvo vreme nastavi.

Poljoprivrednik iz Sombora Žiga Čuvardić kaže da će pokušati sa ređom setvom i upotrebom domaćih hibrida.

"Smatram da naši domaći hibridi, koji su stvoreni na našim terenima i u našim uslovima, mogu bolje da podnesu ekstremne uslove", kaže Čuvardić.

Računice pokazuju da bi se u ovako ekstremnim godinama ulaganja u sisteme za navodnjavanje isplatila, većina proizvođača kaže da je to i dalje prevelika investicija.

"Trenutno smo mi još mali za te zalivne sisteme, jer sve su male parcele, se po meni ne bi isplatile na jedno jutro ili jedan hektar bujšiti bunare", kaže Poljoprivrednik iz Bilića kod Sombora Bojan Kurjakov.

Čini se da će proizvodnja u Srbiji bar narednih nekoliko godina zavisiti isključivo od neba.

Ako je za utehu, ovogodišnja suša jeste naterala poljoprivrednike da počnu da razmišljaju o promeni načina rada na njivi. Ipak, da bi se od ideje prešlo na realizaciju, potrebno je mnogo više. Za početak, kiša novca.