Poljoprivreda - Srbija

Komore traže veći agrarni budžet do 2015.

Agrarni budžet do 2015. godine mora da se poveća sa sadašnjih 2,6 na 10 odsto ukupnog budžeta Srbije, ocenjeno je danas na zajedničkoj sednici Udruženja poljoprivrede Privredne komore Srbije i Grupacije registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava Privredne komore Vojvodine.

Na sastanku u Novom Sadu, oni su upozorili da je Srbiji potreban odlučan zaokret u vođenju agrarne politike koji mora biti primeren aktuelnom stanju u proizvodnji poljoprivredno- prehrambenih proizvoda i brzini priprema za integracije u poljoprivednom sektoru Evropske unije.

Učesnici skupa rekli su da je "potrebna nova dugoročna strategija, koju će usvojiti Parlament Srbije", "pošto sve što je rađeno do sada nije donelo boljitak, već manju proizvodnju i gubitke".

Zemljišnu politiku, kao osnovu ukupne agrarne politike treba postaviti na sasvim druge osnove, kao održiv sistem koji će obezbediti formiranje porodičnih komercijalnih farmi u vlasništvu, a ne u posedu poljoprivrednika, zaključeno je na sednici.

Istaknuto je, takođe, da nadležnost u vođenju agrarne politike mora biti decentralizovana prema pokrajini i opštinama.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin je naglasio da raduje najnovija izjava premijera Srbije Mirka Cvetkovića da će izvoz i agrar biti strateški privredni oslonci Srbije.

To je i "svetlo na kraju tunela" i nada da će agrar biti drugačije podržavan iz državnog budžeta, jer ove godine agarni budžet iznosi samo 2,6 odsto ili 22 milijarde dinara, rekao je Bugarin.

On je ukazao da to znači da će poljoprivreda imati i podsticaje za modernizovanje proizvodnje koja će umesto gubitaka proizvođačima hrane donositi profit, uz opasku da "se sad priča o visokim cenama hrane, ali proizvođači od toga nemaju ništa".

Samostalni savetnik u PKS Milan Kužnik je naveo da će, prema najnovijim podacima, agar Srbije u prošloj godini imati pad proizvodnje za tri do 3,5 odsto, a najveći pad beleži se u stočarstvu.

"U 1990. godini proizvodili smo više od 600.000 tona mesa i trošili po stanovniku 65 kilograma, a lane je proizvedeno samo 450.000 tona dok se sad po stanovniku troši skromnih 34 kilograma godišnje", precizirao je Kužnik.

On je ukazao da agrar ima stalan izvoz sirovina iz poljoprivrede, podsećajući da je izvoz te grane lane u zemlju doneo 2,2 milijarde dolara i suficit od 1,2 milijarde dolara.

"Međutim, suficit bi bio znatno veći kada bi se okrenuli izvozu proizvoda iz viših faza prerade", dodao je Kužnik.

On je napomenuo i da se u zemlji duvan gaji na 5.000 hektara i donosi godišnji rod od 10.000 tona, ističući da bi ukoliko bi ova izvozno orijentisana grana dobila podršku države, bez novih ulaganja odmah mogla da zaposli između 5.000 i 6.000 novih radnika.

Zemljoradnik Draško Danilović istakao je "da više cene hrane nisu ništa dobro donele ni narodu ni proizvođačima", ocenjujući da "smo imali bolju organizaciju i veću proizvodnju u agraru pre četiri decenije nego danas".

"Sve je devastirano (uništeno) i vodi nas ka tome da ćemo od izvoznika hrane postati zavisni od uvoza. Nećemo dočekati spremni konkurenciju koja će nam iz EU stići 2014. godine kada sve carine budu liberalizovane", upozorio je Danilović.