Poljoprivreda - Srbija

Kriza povećava broj košnica u Srbiji

Godišnja proizvodnja meda u Srbiji kreće se od 3.000 do 5.000 tona, dok bi prirodni preduslovi, prema procenama stručnjaka, omogućili da ona dostigne oko 14.000 tona.

Potencijali proizvodnje meda u Srbiji, ako se uzmu u obzir prirodni preduslovi - klima, biljni sortiment, ekološki status bili bi oko 600.000 do 700.000 košnica sa proizvodnjom od oko 20 kilograma meda u proseku po košnici, navodi se u analizi koju je uradio saradnik sajta makroekonomija.org Dragovan Milićević, a prenosi Radio Televizija Vojvodine (RTV).

On ističe da se med velikim delom plasira na domaćem tržištu, gde je godišnja potrošnja po stanovniku oko 0,7 kilograma. Izvozni potencijali su oko 12.000 do 14.000 tona ili praktično celokupna proizvedena količina, a potencijal deviznog priliva je oko 30 do 40 miliona evra,.

Srbija trenutno ima rastući trend u broju košnica uzrokovan između ostalog i tranzicionom krizom i nezaposlenošću, gde veliki broj ljudi pokušava da nađe način da zaradi i preživi. Tako je samo u prošloj godini proizvedeno je približno 6.000 tona meda.

Med je specifičan proizvod velikih nutritivnih i lekovitih svojstava za čiju proizvodnju su neophodni ekološki standardi i preduslovi koji se tiču zdrave ili približno zdrave i nezagađenje prirodne okoline. Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji, a medonosni potencijali omogućavaju znatno veći broj košnica, prema proceni stručnjaka i više od 1,2 miliona, prenosi RTV.

U prethodnih osam godina svetski izvoz meda je gotovo dupliran. Najveći izvoznici su Kina sa oko 140 miliona evra godišnje u proseku, Argentina sa 125 miliona u proseku i Nemačka sa oko 80 miliona u proseku.

Srbija je u donjem delu lestvice među zemljama izvoznicama. Na inostranom tržištu je u 2011. ukupno prodato meda u vrednosti od oko 3,6 miliona dolara, dok je izvoz u 2010. bio oko 5,3 miliona evra. Nemačka je glavno izvozno tržište za srpski med, zatim slede Crna Gora, Austrija, Makedonija i Italija, dok ostale zemlje imaju zanemarljivo mali udeo.

Prosečna cena izvezenog meda u svet je u 2010. godini bila 3.934 dolara po toni ili oko tri evra po kilogramu. Najbolja izvozna cena se postiže sa Nemačkom i Crnom Gorom oko 4,1 i 4,3 dolara po kilogramu ili 3,2 evra po kilogramu.

Koeficijent koncentracije uvozne tražnje kod ovih zemalja upućuje na zaključak da je nemačko tržište vrlo konkurentno, da su Crna Gora i Makedonija zemlje sa preovlađujućim uvozom meda iz Srbije. Potencijali izvoza u Nemačku kao glavno izvozno tržište je nekoliko puta veći nego postojeći izvoz.

Italija takođe ima prilično visok stepen koncentracije, što Srbiji daje nadu da se na istom tržištu mogu postići daleko značajnije izvozne prednosti.