Kukuruz glavni izvozni proizvod Srbije

Bez autora

Oct 03 2012

Prvo mesto na izvoznoj listi Srbije u avgustu zauzimao je kukuruz sa 30 miliona dolara, dok su gasna ulja sa vrednošću od 65 miliona prvi uvozni proizvod. Na drugom mestu izvozne liste su setovi provodnika za avione, vozila i brodove sa 22 miliona dolara, a na trećem mestu izvoz novih spoljnih guma za putničke automobile sa 17 miliona. Sledi izvoz lekova za maloprodaju sa 14 miliona dolara, zatim izvoz automobila, sa paljenjem svećicom, preko 1.000, ali ispod 1.500 kubika sa 13 miliona dolara, koliko otpada i na izvoz dizel automobila snage do 1.500 kubika. Vrednost izvoza telefona za mrežu stanica iznosio je 12 miliona dolara, koliko je bio i izvoz hula-hop čarapa, kao i izvoz rafinisanog bakra, a poslednje mesto zauzimaju pokrivači podova i tapeti od plastike, čiji je izvoz bio 11 miliona. Drugi po značaju je uvoz sirove nafte sa 61 milionom dolara, na trećem mestu su lekovi za maloprodaju, sa 36 miliona dolara.

Prvo mesto na izvoznoj listi Srbije u avgustu zauzimao je kukuruz sa 30 miliona dolara, dok su gasna ulja sa vrednošću od 65 miliona prvi uvozni proizvod, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Na drugom mestu izvozne liste su setovi provodnika za avione, vozila i brodove sa 22 miliona dolara, a na trećem mestu izvoz novih spoljnih guma za putničke automobile sa 17 miliona.

Sledi izvoz lekova za maloprodaju sa 14 miliona dolara, zatim izvoz automobila, sa paljenjem svećicom, preko 1.000, ali ispod 1.500 kubika sa 13 miliona dolara, koliko otpada i na izvoz dizel automobila snage do 1.500 kubika.

Vrednost izvoza telefona za mrežu stanica iznosio je 12 miliona dolara, koliko je bio i izvoz hula-hop čarapa, kao i izvoz rafinisanog bakra, a poslednje mesto zauzimaju pokrivači podova i tapeti od plastike, čiji je izvoz bio 11 miliona.

Drugi po značaju je uvoz sirove nafte sa 61 milionom dolara, na trećem mestu su lekovi za maloprodaju, sa 36 miliona dolara. Sledi uvoz prirodnog gasa sa 32 miliona dolara, a uvoz dizel automobila preko 1.500, ali ispod 2.500 kubika, iznosio je 17 miliona.

Na uvoz delova kotlova za proizvodnju vodene pare potrošeno je 16 miliona dolara, a vrednost uvoza telefona za mrežu stanica iznosi 14 miliona dolara, kao i rafinisanog bakra.

Na uvoz žica od rafinisanog bakra potrošeno je 10 miliona dolara, a poslednje mesto zauzima uvoz obuće sa kožnim đonom, čija je vrednost devet miliona.