Poljoprivreda - Srbija

Kvalitetan med - izvozni potencijal

U Srbiji godišnje može da se proizvede od 4.000 do 6.000 tona meda zavisno od klimatskih uslova, kazao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

On je agenciji Beta rekao da u Srbiji ima od 12.000 do 15.000 pčelara i oko 370.000 košnica što je dovoljno da se prikupi svega pola procenta pčelinjih paša koje postoje u Srbiji.

Prema rečima Živadinovića, najveći broj pčelara ima od 40 do 80 košnica, a samo dva odsto ima 200 i više košnica, dok se trećina pčelara pčelarstvom bavi amaterski i ima do pet košnica.

On je naglasio da pčelarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, da je med izuzetnog kvaliteta i da sva proizvedena količina može da se izveze.

"Izvozimo sve vrste meda, ali je problem što svih vrsta nema u većim količinama. Najviše se izvozi bagremov med koji se najviše traži u Evropi i najbolje se plaća", kazao je Živadinović.

Prema njegovim rečima, u poslednje dve godine u Srbiji je pojačana kontrola kvaliteta meda i ta akcija je sa tržišta uklonila mnoge koji u promet stavljaju med neodgovarajućeg kvaliteta.

On nije mogao da precizira koja količina falsifikovanog meda se pojavljuje na tržištu, navodeći da postoji samo jedan konkretan podatak iz 2003. godine kada je u jednom naučnom istraživanju utvrđeno da čak 65 odsto meda na tržištu ne odgovara propisanom kvalitetu.

Živadinović je najavio i da će u februaru 2012. godine u Srbiji biti organizovan prvi veliki skup Svetske pčelarske organizacije "Apimondija" koji treba da pomogne razvoju pčelarstva u Srbiji.

"Taj skup će pokazati da Srbija ima meda za izvoz, obezbediće i apsolutno realne cene meda i pčelarima omogućiti da bez razmišljanja povećavaju obim svoje proizvodnje, kao i da uvećavaju broj košnica kako bi sakupili sigurni med koji nepovratno propada u Srbiji", kazao je on.

U Srbiji su najzastupljeniji bagremov, lipov i suncokretov med, ali se proizvodi i med od uljane repice, manja količina livadskog i šumskog meda.

Osnovano Udruženje pčelarki Srbije

U Valjevu je uz podršku Saveza pčelarskih organizacija Srbije osnovano Udruženje pčelarki Srbije, koje okuplja više od stotinu žena, koje se aktivno bave pčelarstvom.

"Cilj nam je da svojom ženskom snagom doprinesemo unapređivanju pčelarstva u Srbiji i tako borimo za što bolji kvalitet meda,"kazala je za Tanjug Ljiljana Kovačević, predsednik novoosnovanog udruženja pčelarki Srbije.

Kovačević koja je jedna od najnaprednijih pčelarki iz Valjeva, član Udruženja pčelara Nukleus iz Valjeva i udruženja preduzetnica "Eva" pri Regionalnoj komori u Valjevu, istakla je da za med iz Srbije u poslednje vreme vlada veliko interesovanje u Nemačkoj, Rusiji, Italiji i drugim zemljama, u koje već izvozi.

Udruženje će se boriti za jačanje ugleda proizvođača meda kod potrošača.

Naime, zbog povoljnije mogućnosti za plasman meda i proizvoda od meda na domaćem ali inostranom tržištu, u poslednje vreme se javljaju i razni posrednici pa i oni koji bi ove povoljnosti da iskoriste korišćenjem nedozvoljenih sredstava u proizvodnji ne samo meda i voska, već i raznih melema, kozmetičkih proizvoda...

Zajedno sa ostalim pčelarskim udruženjima, pčelarke Srbije će se boriti i za povećanje broja članica ali i pčelinjih društava i znatno veću pomoć i podršku države ovoj proizvodnji koja može da doprinese većem zapošljavanju i izvozu.

Homoljski med je jedini proizvod iz Srbije koji ima međunarodnu zaštitu geografskog porekla.