Poljoprivreda - Srbija

Lokalna samouprava razvija agrar

Često čujemo da su poljoprivrednici nezadovoljni državnim merama agrarne politike. Međutim, razvoj agrara u dobroj meri zavisi i od opštinske administracije, koja može mnogo da pomogne paorima: da privuče investicije, da podeli sadnice, ili osnovno stado u stočarstvu.

Na južnim padinama Fruške gore, sa idealnim klimatsko-zemljišnim uslovima, Irig je decenijma perjanica voćarsko-vinogradarske proizvodnje u Sremu. Sa urušavanjem velikih kombinata, s početka devedesetih godina prošlog veka, taj vid proizvodnje vidno je stagnirao.

Poslednjih godina, uz stvorenu povoljnu klimu za investicije i zahvaljujući pomoći iz opštinskog Fonda za razvoj poljoprivrede, koji je, po glavi stanovnika, najveći u Pokrajini, niču novi zasadi voća i grožđa, kao i savremene hladnjače, kaže predsednik opštine Vladimir Petrović.

"Subvencionišemo, do pola hektara, nabavku svih sadnica i kalema vinove loze. U poslednje tri godine posađeno je 350 hektara voćnjaka i vinograda. Smeštajni kapaciteti hladnjača su 15.000 tona", kaže Petrović.

U opštinskoj administraciji očekuju da će za tri do četiri godine podići još hiljadu hektara voćnjaka i vinograda, a planiraju i to da ukupni smeštajni kapacitet hladnjača dostigne zavidnih 50 hiljada tona.

Jedna od mera, koje su doprinele procvatu voćarsko-vinogradarske proizvodnje, svakako je pozitivan ishod dugogodišnjeg zalaganja opštinara za to da se državno zemljište izdaje na period do 40 godina.

Pošto je ove godine u Opštinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Irigu obezbeđeno 90 miliona dinara, ni stočari nisu ostali zakinuti.

"Reč je o nabavci 250 junica simentalske rase uvezene iz Austrije. To smo podelili u aprilu i maju. U toku je podela 250 suprasnih nazimica, u saradnji sa domaćim proizvođačem", ističe Petrović.

I to nije sve. Iriški poljoprivrednici dobijaju i pomoć opštine u regresiranju troškova osiguranja useva, a subvencionišu im i deo kamate za ratarsku proizvodnju, radi ublažavanja posledica suše.

Sve te aktivnosti daju rezultate: na opštinskom spisku nezaposlenih sve je manje ljudi.

Na drugoj strani pokrajine, na severu, na granici sa Evropskom unijom, uz odličnu saobraćajnu infrastrukturu, Horgoš ima ogromne mogućnosti za razvoj.

Na žalost, ne mogu mnogo da se oslone na pomoć opštine, a retke investicije ostvarene su skromnim privatnim kapitalom, kao i kroz projekte sa Evropskom unijom, koji je uglavnom realizovao Centar za razvoj Agrobiznisa.

Direktor te nevladine organizacije Petar Mojzeš kaže da se razvoj jednog mesta ne može bazirati na inicijativi tek nekolicine entuzijasta. Jer, u ovako teškoj socijalno-ekonomskoj situaciji, mladi traže svaku mogućnost da napuste Horgoš, upozorava  Mojzeš.

"U proteklih 12 godina velike investicije su zaobišle Horgoš, tako da mogu reći da je u tom periodu samo povećana nezaposlenost. Za razliku od nas, preko granice, u susedstvu, kvalitetni programi su oživeli sela, a zapošljavanje prati priraštaj. U Horgošu se smanjuje i broj đaka u školama, a selo stari. Mladi zato odlaze sa sela pošto ovde ne vide perspektivu", kaže Mojzeš.

I tako, na kraju, dolazimo do spoznaje da su našim lokalnim samupravama neophodni menadžeri, s jasnom vizijom u čijem je središtu stanovnik, koji mora svoju perspektivu naći na selu. Kao što kuća zavisi od domaćina, tako i opština zavisi od predsednika, ali i od čitavog tima njegovih stručnih saradnika.