Poljoprivreda - Srbija

Malo kiše - malo kukuruza

Suša koja je zadesila Srbiju ovog leta odraziće se i na ratarske kulture. Kukuruz nije imao vode kada mu je ona bila najpotrebnija, pa ratari, pre svega u Vojvodini, strahuju da će rod biti prepolovljen. Zbog suše, kukuruza nema ni u Evropi. Kada je ponuda manja, cena raste.

Malo padavina tokom leta najviše je uticalo na razvoj ratarskih kultura. Požuteli kukuruzi i ispucala zemlja ne obećavaju da će se biljke oporaviti čak i da padne dobra kiša. Rod kukuruza biće prepolovljen, ističu stručnjaci.

Pavle Nikolić iz Dobanovaca kaže da se svake godine uloži 500 evra po hektaru da bi se proizveo kukuruz, i da prinos bude oko 10 tona po hektaru. "Ove godine prinos će biti svega tonu po hektaru", ističe Nikolić.

Skoro svake treće godine, suša obere deo roda. Zbog toga u Francuskoj poslednjih godina seju kukuruz tri nedelje ranije, kako bi izbegli nedostatak vlažnosti u julu i avgustu. Postoje čak i posebne selekcije kukuruza koje su tolerantnije na duži period bez kiše.

Direktor Instituta za kukuruz Zemun Polje Miloslav Babić objašnjava da postoje hibridi zrna koji na neki način izbegavaju udar suše.

"Stvaranje ranih hibrida koji brže prolaze faze razvića, oplodnje i nalivanja zrna se najčešće ne poklapaju sa sušom, na neki način izbegavaju taj glavni udar suše", rekao je Babić.

Ratar Radomir Vitanović ističe da su ratari prošle godine proizveli oko šest miliona tona kukuruza, kao i da će ove godine zbog suše prinos najverovatnije biti manji za četrdesetak procenata.

Agronom Milovan Pavlov upozorava da ima useva gde više ni kiša ne može da pomogne.

"Kod kukuruza kod koga su sačuvani zeleni listovi iznad klipa, tu će sigurno doći do formiranja prinosa.", dodao je Pavlov.

Malo je poljoprivrednika koji mogu da navodnjavaju parcele pod kukuruzom. Stručnjaci ističu da u takvim uslovima rod može da dostigne i više od deset tona suvog zrna po hektaru.

Zbog suše, kukuruza je manje i u Americi gde se i gaji najviše. Zato njegova cena ovih dana na svetskoj pijaci raste iz dana u dan. U Mađarskoj je kilogram 27.50 dinara, u Francuskoj je skuplji za tri dinara, a sličnu cenu ima i u Americi.

Kod nas je za deset dana poskupeo jedan dinar - prodaje se po 25 i po dinara kilogram.