Manje krava na farmi

Bez autora

Sep 20 2010

Povećanje otkupne i maloprodajne cene mleka neće, kako tvrde stručnjaci, skoro doprineti boljem snabdevanju tržišta tom namirnicom. Nesigurnost i nemogućnost zarade, iz dana u dan smanjuju broj krava u štalama zemljoradnika, a za oporavak proizvodnje potrebno je da prođu dve do tri godine. Samo u poslednjih godinu dana, u Srbiji je broj krava smanjen za 80.000 što je 13 odsto od stada u 2008. godini. Na području opštine Novi Bečej, 2007. godine bilo je 7.000 krava, prošle 5.200. Slična je situacija i u drugim delovima Srbije. Pre godinu-dve, mleko je u kraćem periodu bilo na ceni. Tada su ljudi različitih zanimanja, najčešće u Vojvodini, uz pomoć kredita, zidali staje, kupovali krave, zapošljavali radnike. Mahom su uzimali kredite u evrima. Nisu mogli da ih otplate, cena mleka je pala, oni su u kolapsu. Od mleka nema ništa, krave treba nahraniti, a nemaju od čega, krave rasprodaju. Neki se, međutim, odlučuju i na povećanje proizvodnje. Bogdan Đuričin ima 40 krava, a zadržao je i 20 junica.

Nesigurnost i nemogućnost zarade smanjuju broj krava u štalama zemljoradnika. Za oporavak proizvodnje potrebno dve do tri godine. Farmeri nezadovoljni, jer država više podržava ratarstvo nego stočarstvo.

Povećanje otkupne i maloprodajne cene mleka neće, kako tvrde stručnjaci, skoro doprineti boljem snabdevanju tržišta tom namirnicom. Nesigurnost i nemogućnost zarade, iz dana u dan smanjuju broj krava u štalama zemljoradnika, a za oporavak proizvodnje potrebno je da prođu dve do tri godine.

Petar Vujackov iz Novog Bečeja, do prošle godine, dnevno je predavao 250 litara mleka i gajio 20 krava. Sada ima samo šest muzara.

"Nikad se ne zna kolika cena će biti sutra, ko će biti otkupljivač, ko će da preuzima mleko. Ugovora konkretnog nigde nema ni od jedne mlekare", kaže Vujackov.

Samo u poslednjih godinu dana, u Srbiji je broj krava smanjen za 80.000 što je 13 odsto od stada u 2008. godini. Na području opštine Novi Bečej, 2007. godine bilo je 7.000 krava, prošle 5.200. Slična je situacija i u drugim delovima Srbije.

Pre godinu-dve, mleko je u kraćem periodu bilo na ceni. Tada su ljudi različitih zanimanja, najčešće u Vojvodini, uz pomoć kredita, zidali staje, kupovali krave, zapošljavali radnike.

"Mahom su uzimali kredite u evrima. Nisu mogli da ih otplate, cena mleka je pala, oni su u kolapsu. Od mleka nema ništa, krave treba nahraniti, a nemaju od čega, krave rasprodaju", kaže veterinarski tehničar iz Novog Bečeja Sonja Šeregej.

Neki se, međutim, odlučuju i na povećanje proizvodnje. Bogdan Đuričin ima 40 krava, a zadržao je i 20 junica.

"I pre najave republike da će da pomogne mlekarstvo i nas farmere, ja sam se odlučio na povećanje proizvodnje. Nezadovoljan sam, jer se više ulaže u ratarstvo, nego u stočarstvo", kaže Đuričin.

Teško je i uz veću materijalnu podršku Ministarstva poljoprivrede, pa i mlekara brzo obnoviti skoro prepolovljeno stado krava. Profesor doktor Zoran Mašić sa Veterinarskog fakulteta u Novom Sadu smatra da treba da prođe najmanje dve godine od danas da dobijemo jedinke koje bi bile nova muzna grla.

Pre najnovije krize u proizvodnji mleka u Srbiji, zemljoradnici su gajili prosečno 33 krave na 100 hektara obradivih površina. U Evorpskoj uniji, taj broj je tri puta veći.

Razvijenost poljoprivrede meri se po tome koliki je udeo proizvodnje mesa i mleka u ukupnoj proizvodnji. Kod nas, on iznosi nepunih 40 odsto, dok je u Evropi 70 procenata.