Mogućnost rekordnog izvoza

Bez autora

Aug 31 2010

Rezultatima ubiranja ovogodišnje letine možemo biti više nego zadovoljni. Otvara nam se mogućnost rekordnog izvoza, obzirom na činjenicu da je za prvih šest meseci domaći agrar premašio prošlogodišnje rezultate za četvrtinu. Očekuje se da će ovogodišnji izvoz biti između 2,3 i 2,5 milijardi dolara. To je za 500 miliona dolara više nego 2009, do ove, rekordnoj godini. Što se pojedinačnih ratarskih useva tiče, kukuruz posejan na milion i dve stotine hiljada hektara obećeva idealan rod. I cena je rekordna, a kada je o izvozu žutog zrna reč, nadmašićemo prošlu, rekordnu godinu. Izuzetan rod ostvaren je kod uljarica. Postignuta je i dobra cena, pa je tako kilogram suncokreta 36 dinara. Očekivanja su da će se ostvariti dobri trgovinski bilansi jer ćemo ulja imati i za izvoz. Što se pak pšenice tiče, čiji je rod ove godine, zbog preterane kiše, umanjen za 10 do 15 odsto, u silose je uskladišteno između 1.400.000 i 1.500.000 tona a sa lanskim prelaznim zalihama biće i žita za izvoz, oko 500.000 tona.

Ministar poljoprivrede Saša Dragin je izjavio za Radio-televiziju Vojvodine da rezultatima ubiranja ovogodišnje letine možemo biti više nego zadovoljni.

"Otvara nam se mogućnost rekordnog izvoza, obzirom na činjenicu da je za prvih šest meseci domaći agrar premašio prošlogodišnje rezultate za četvrtinu", rekao je on i ujedno izrazio očekivanje da će ovogodišnji izvoz biti između 2,3 i 2,5 milijardi dolara.

"To je za 500 miliona dolara više nego 2009, do ove, rekordnoj godini. Što se pojedinačnih ratarskih useva tiče, kukuruz posejan na milion i dve stotine hiljada hektara obećeva idealan rod. I cena je rekordna, a kada je o izvozu žutog zrna reč, nadmašićemo prošlu, rekordnu godinu", procenjuje Dragin.

Izuzetan rod ostvaren je kod uljarica. Postignuta je i dobra cena, pa je tako kilogram suncokreta 36 dinara. Očekivanja su da će se ostvariti dobri trgovinski bilansi jer ćemo ulja imati i za izvoz.

Što se pak pšenice tiče, čiji je rod ove godine, zbog preterane kiše, umanjen za 10 do 15 odsto, ministar podseća da je u silose uskladišteno između 1.400.000 i 1.500.000 tona a sa lanskim prelaznim zalihama biće i žita za izvoz, oko 500.000 tona.

Konačno, i voćari mogu biti zadovoljni, jer su i rod i cene voća bolji nego lane.

Kada je o izvozu reč, neprikosnovena i voćarska kultura broj jedan je šljiva Od ukupne godišnje proizvodnje, oko 600.000 tona čak polovina završava na ruskom tržištu.

"Osušena, srpska šljiva, najpoznatiji je domaći brend", naglašava Dragin.