Poljoprivreda - Srbija

Navodnjavanjem do boljeg prinosa

Visoke temperature utiču na useve, a jedino što može da pomogne je navodnjavanje. Plan je da se u naredne četiri godine u Srbiji navodnjava milion i sto hiljada hektara, čime bi se dostigao evropski prosek.

Temperature iznad 35 stepeni, koje su ovih dana beleže u Srbiji i te kako utiču na useve. Jedini način da se postigne očekivani kvalitet i prinos jeste da se kulture navodnjavaju, tamo gde za to ima mogućnosti.

Ispucala zemlja, uvijeni listovi kukuruza, požutelo lišće soje, suncokreta. Tropske temperature, nedostatak padavina i vetar koji dodatno isušuje zemlju uzimaju danak.

"Povećana potrošnja i onako malo vlage u zemljištu, može dovesti do smanjenja prinosa i kvaliteta prinosa, ali to ćemo videti na jesen", kaže agrometeorolog Srđan Milakara.

I dok agrometeorolozi još ne procenjuju eventualnu štetu od suše, poljoprivrednici imaju računicu.

Dragan Cvetkov, poljoprivrednik iz Zrenjanina kaže da je suncokretu, iako je tropska biljka, potrebna voda za nalivanje zrna.

"Sigurno će prinos da opadne za 20 do 30 odsto", kaže Cvetkov.

Laslo Ervin, poljoprivrednik iz Mihajlova ukazuje da će nedostatak vlage, ukoliko ne bude kiše, prepoloviti rod kukuruza.

Biljkama je sada potrebno najmanje 20 do 30 litara vode po kvadratu. Ali, dok kiša ne padne, jedino što može da pomogne je navodnjavanje.

"U pirotskoj opštini ne postoji organizovan sistem navodnjavanja, nego se svako snalazi kako zna i ume. Većina proizvođača navodnjava samo bašte, domaće povrtarstvo", kaže Radiša Petrović, iz Krupca kod Pirota.

Čišćenja kanalske mreže

Kako se u Srbiji navodnjava manje od pet  odsto obradivih površina, resorno ministarstvo pokrenulo je projekat čišćenja i izgradnje kanalske mreže. Mašine su trenutno na 40 lokacija u Bačkoj, Mačvi i Banatu. Posle više decenija, u kanalima je ponovo voda.

Dimitrije Bogić, poljoprivrednik iz Vršca kaže da parcela nije mogla da se navodnjava, jer je bio kanal zamuljen a sada može.

"I tu smo zasnovali semensku proizvodnju, tu ima 120 hektara semenskog kukuruza i 120 hektara semenske soje", kaže Bogić.

Po završetku prve faze projekta, moći će da se navodnjava novih 65 hiljada hektara, a do kraja godine trebalo bi da počne izgradnja i čišćenje kanala za dodatnih 200 hiljada hektara.

Planirano je da se u 2012. godini u navodnjavanje uloži 50 miliona evra. Petinu je dalo resorno ministarstvo. Za ostatak je potreban kredit.

"Mi smo krenuli u revitalizaciju postojeće kanalske mreže jer je to najjefinije i najpogodnije, radićemo i nove sisteme za navodnjavanje u povrtarskim i voćarskim krajevima na teritoriji centralne Srbije,  Aleksinačko polje,  Smederevo, Vinča, dolina Velike Morave", kaže Aleksandar Prodanović iz Direkcije za vode.

Plan je da se u naredne četiri godine u Srbiji navodnjava milion i sto hiljada hektara, čime bismo dostigli evropski prosek. Čitav projekat koštao bi oko pet milijardi evra. Računica pokazuje da bi izgradnjom tog sistema Srbija povećala proizvodnju hrane za oko dva milijarde evra godišnje, što znači da bi projekat sam sebe otplatio za manje od tri godine.