Poljoprivreda - Srbija

Nedovoljna proizvodnja borovnica

Srbija sa zasadima borovnica na nešto više od 100 hektara, ne raspolaže dovoljnim količinama koje bi zadovoljile potrebe evropskog ili tržišta Rusije.

Kako zbog svog kvaliteta, tako i usled povoljne sezone zrenja i prodaje, sveža borovnica pakovana u male plastične posude ili kartonske kutije, već je do sada uspešno našla put do kupaca u Nemačkoj, Holandiji, Rusiji i Austriji, a interesovanje novih kupaca je veliko.

Na prvoj Regionalnoj konferenciji uzgajivača borovnice, koja je nedavno održana u Čačku, a koji je organizovalo Nacionalno udruženja "Srpska borovnica", uz podršku Agrobiznis projekta Američke agencije za međunarodni razvoj USAID, proizvođači su izrazili optimizam, jer je prema njihovoj proceni, realno očekivati da narednih godina dostignemo količinu od 20 tona po hektaru.

Očekuje se da će ove sezone, nakon samo šest godina od ozbiljnog pokretanja proizvodnje, vrednost prodate borovnice preći milion dolara. Berba u Srbiji počinje polovinom juna, i u zavisnosti od sorte, može trajati do septembra, što srpskim proizvođačima pruža veliku prednost, jer se u junu na tržištu postižu najbolje cene, s obzorom da poljska i nemačka borovnica još nisu stigle za berbu. Tako domaći proizvođači, u trajanju od mesec dana imaju šansu da postignu dobre cene, prenosi Tanjug.

U Srbiji ne postoji kultura potrošnje borovnica, pa proizvedene količine zadovoljavaju potrebe tržišta. Udruženje u junu 2011. godine počelo je nacionalnu kampanju za promociju borovnice, usmerenu ka budućim proizvođačima i široj javnosti.

Stručnjaci ističu da je borovnica izuzetan proizvod koji bi poslužio za diverzifikaciju domaće poljoprivredne proizvodnje. Borovnicu ne treba tretirati kao glavni, već kao rezervni proizvod, naročito u krajevima u kojima se značajnije proizvode malina i jagoda, pa bi borovnica bila neka vrsta dopune.

Stručnjaci su ukazali i na njena nutritivna i lekovita svojstva. Borovnica je jedan od najzdravijih plodova, koji sadrži mnogobrojne vitamine, minerale i antioksidans antocijanin. Listovi borovnice sadrže do 20 odsto katehinskih tanina; 18 odsto šećera, arbutina, saponine, organske kiseline i dosta minerala. Upotreba borovnice smanjuje nivo šećera u krvi. Plod je bogat organskim kiselinama, sadrži vitamin C i kompleks B vitamina, kao i karotin. Koristi se kao vitaminski dodatak u ishrani, a upotrebljavaju kao sredstvo protiv dijareje.

Na skupu su učestvovali proizvođači iz Srbije, Crne Gore i BIH, kao i kupci iz Nemačke i Poljske, čiji su predstavnici iskoristili priliku da posete neke od zasada borovnice i objekata za pakovanje i pripremu za izvoz.