Poljoprivreda - Srbija

Neizvesna sudbina srpskog krompira

Enormni skok cena krompira na domaćem tržištu najavio je ozbiljniju raspravu o sudbini dalje proizvodnje jednog od najvažnijih prehrambenih artikala.

Pažnju privlače dva sasvim oprečna stava o uzrocima i posledicama aktuelnih događanja. Dok neki zvaničnici govore o realnoj mogućnosti da se do početka leta dobije dozvola za izvoz u zemlje EU, jer navodno još postoje zalihe prošlogodišnjeg roda, drugi tvrde da takvih zaliha nema, već da se valja ozbiljnije pozabaviti neospornim činjenicama, čije neuvažavanje može vrlo brzo da Srbiju pretvori u uvoznika krompira.

Ratko Vukićević, predsednik Upravnog odbora udruženja "Plodovi Srbije", inače vlasnik firme "Agromobil" u Guči,koja prodaje jestivi krompir sa područja Golije i Dragačeva, a semenski nabavlja u Holandiji, kaže za Tanjug da je u veleprodajama širom Evrope krompir, takođe, dostigao rekordnu cenu, ali znatno manju nego kod nas. Tako je ovaj proizvod upakovan u vreće od 10 kilograma prodavan po ceni od 30 do 40 evrocenti za kilogram, što je trostruko više nego u martu prethodne godine.

Uzroci ovakvog skoka, kakav se retko dešava,bile su smanjene površine pod krompirom, nešto lošiji rod i velika potražnja od strane kupaca iz Rusije, zemlje kojoj je nedostajalo oko četiri miliona tona, što je potom povećalo i kupovinu semena.

Holandija, kao najveći proizvođač, već do kraja prošle godine rasprodala je sve količine osnovnog semena, što se nije dogodilo skoro tri decenije, ističe Vukićević. Otuda nije čudo što je kod nas veleprodajna cena sa 12 do 14 u martu 2010. godine skočila na 50 do 55 dinara, dok je na pijacama ponegde dostizale i 120 dinara.

Ne treba zaboraviti da su i kod nas poljoprivrednici zasejali krompirom manje površine, vodeći računa da smo, zbog ulaska velikih uvoznika Rumunije i Bugarske u EU, od 2005. godine izgubili značajno tržiše. Lane su i prinosi sorte dezire bili manji, pošto je u avgustu, kada se krtola naliva, vladala velika suša. Zbog svega toga, sadašnje cene u Srbiji, na kvantaškoj pijaci 65 do 70, a u supermarketima i svih 80 dinara, mogle su da budu i više da se na tržištu nije pojavio krompira sa Kosova i Metohije po ceni od 38 centi.

Razloge za sadašnje radovanje zbog mogućnosti da Srbija do početka leta dobije dozvolu za izvoz krompira u zemlje EU, jer navodno u skladištima ima skoro 400.000 tona, osporava i Milić Domanović, dugogodišnji direktor Centra za krompir Guči. On navodi podatak da smo nekada imali proizvodnju od skoro milion tona sa 70 do 80.000 hektara, što je bilo dovoljno za potrošnju na bazi od 65 kilograma po stanovniku i potrebe prerade. Treba imati u vidu i da je prosečan prinos od 10,7 tona po hektaru četiri puta manji nego u Holandiji.

Podaci da je kasnije proizvodnja smanjena na oko 750.000 tona sa 50.000 hektara, upozoravaju da će doći i do skorog deficita u ovoj vrsti hrane. Prepolovljene su i površine pod semenskim krompirom, pa se počev od pre četiri godine uvozi po 4-5.000 tona semena u vrednosti od tri miliona evra.

Za potrebe prerade godišnje se uvozi još i oko 2.000 do 3.000 tona merkantilnog krompira. Kada se tome doda i uvoz prerađevina od krompira, poput pirea, čipsa, ljuspica i krompirovog brašna, to ukupne nabavke iz inostranstva godišnje povećavaju za još oko 7.500 tona.

U proteklih deset godina nije odobrena nijedna državna subvencija za krompir, niti se on nalazi na spisku državnih rezervi, a nedavno je i na Biznis forumu na Kopaoniku istaknuto kako se više treba okrenuti agraru, kaže Domanović.

On skreće pažnju i na neizvesnu sudbinu Centra za krompir u Guči, čiji su stručnjaci proteklih decenija selekcionisali više domaćih sorti i bitno doprineli osavremenjavanju agrotehnike u našoj zemlji. Umesto da bude mesto gde će se, uz i dalje modernu opremu, vršiti monitoring neophodan za dobijanje eventualnih izvoznih dozvola, ovaj posao treba da se obavlja u Nišu,u čijoj okolini značajnije proizvodnje krompira gotovo da i nema.

Apsolutno najveća proizvodnja, oko 14 odsto domaće produkcije, ostvaruje se na području Moravičkog okruga, koji sačinjavaju grad Čačak i opštine Gornji Milanovac, Ivanjica i Lučani.

Priči o krompiru valja dodati da, kako napominje Vukićević, nafta i đubrivo nikada nisu bili skuplji i da je domaće seme već rasprodato, mada bi u normalnim okolnostima prodaja tek trebalo da počne. Sve to unosi novu neizvesnost u ovu oblast naše poljoprivrede.