Poljoprivreda - Srbija

Nema "nule" kod novosadskih hibrida

Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo "Novi Sad", Borislav Kobiljski, izjavio je Tanjugu da su prinosi koje su ostvarili hibridi kukuruza proizvedeni u tom Institutu ovog vrelog leta redukovani u proseku od samo 10 do 25 odsto.

"Prema mojim informacijama ni na jednoj parceli novosadski hibridi nemaju prinos "nula", dakle svugde ima nekih prinosa" rekao je direktor Kobiljski dodajući da su ti prinosi znatno manje "skresani" nego kod sorti konkurentskih kuća.

Kobiljski je istakao da su tim rezultatom na Institutu vrlo zadovoljni jer je podbačaj u proizvodnji izuzetno mali kada se, kako je rekao, u obzir uzme katastrofalna suša koja je prema prvim prognozama ukupan rod kukuruza smanjila za 70 procenata.

Visok nivo tolerantnosti na sušni stres

Direktor novosadskog instituta je naglasio da je zadovoljstvo tim veće jer je kod novosadske sorte na pojedinim parcelama i pored velikih problema usled nedostatka rezervi vlage posle zimskog perioda, zabeležen izuzetno visok prinos koji iznosi i preko 10 tona suvog zrna po hektaru.

"Ima regiona gde kapi kiše nije palo u celoj vegetaciji i u takvim regionima naši hibridi su pokazali da poseduju određeni, za područje Srbije izuzetno značajan, nivo tolerantnosti na sušni stres", rekao je Kobiljski naglašavajući da se radi o tolerantnosti, a ne o otpornosti.

Direktor Instituta je istakao da je umanjivanje prinosa u ovako sušnim godinama neminovna i da niko na svetu nije napravio hibrid, odnosno sortu, tolerantnu na sušu i nedosatak vode.

"Sa jedne strane ne mogu da ne budem zadovoljan onim što smo ove godine pokazali kada je kukuruz u pitanju, ali i suncokret i soja. Sa druge strane sam izuzetno nezadovoljan jer mi ne prija kao agronomu da smo dovedeni u ovakvu situaciju da proizvodnja kukuruza bude na granici onoga što je dovoljno samo za nas, da nemamo za izvoz, a kukuruz nam je bio jedan od glavnih aduta u izvozu", rekao je Kobiljski

Da naučimo neke lekcije

Kobiljski je istakao da "smo ove godine svi trebali da naučimo neke lekcije" i da su napravljene greške jer nisu slušane preporuke stručnjaka.

Institut je ove godine po Kobiljskom, prvi put u istoriji na vrećama kukuruza dao i preporučene sklopove koji su znatno smanjeni.

To smanjenje nije, kako je kazao, u odnosu na prethodne godine već u odnosu na konkurentske kuće koje su preporučivale gustinu koja je "išla do granica nezamislivih za Srbiju".

"U nekoj agroklimatski dobroj godini 100.000 biljaka kukuruza može da donese zaista vrhunski prinos, ali to nosi ogroman rizik. Ove godine smo videli kakav je taj rizik. Institut je preuzeo odgovornost i na svim našim vrećama kukuruza dali smo svoju internu deklaraciju sa preporukama na kojim gustinama, kojoj dubini, za kakve tipove zemljišta i sa kakvim sklopovima treba ići" rekao je Kobiljski dodajući da su ostvareni prinosi pokazali opravdanost tog postupka.

"Naša je obaveza kao nacionalnog i strateškog državnog Instituta ove zemlje da se držimo nečega što je optimalno za ovu žemlju i da ne dovedemo nikoga u poziciju da neko drugi nosi rizik za proizvodnju", rekao je Kobiljski.

Ove godine u ovakvim uslovima suše, po rečima Kobiljskog, kod konkurencije su prinosi na nuli, a kod sorti "NS seme" su šest, sedam ili osam tona.

Navodnjavanje samo pomoć u kritičnim fazama

Izbor hibrida je jedan od preduslova uspešne i stabilne proizvodnje.

No, jedna od najznačajnijih stvari, po Kobiljskom, pored agrotehničkih mera je navodnjavanje.

Kobiljski je dodao da navodnjavanje treba da bude istrument za podizanje nivoa prosečnih prinosa, ali nikako da ih maksimizuje.

Po direktoru novosadskog instituta ukoliko navodnjavanje bude mehanizam da iz zemljišta bude izvučen maksimum i ukoliko obezbeđenost zemljišta sa 600 litara godišnje bude podignuta na 1.200 litara kako bi bili povećani prinose, za relativno kratko vreme, potpuno bi degradirali "ovu našu plodnu srpsku zemlju".

"Prekomernim navodnjavanjem došlo bi do pojave solinizacije i zaslanjivanja i imali bi čitav niz negativnih efekata", kazao je Kobiljski.

Kobiljski je zaključio kako je navodnjavanje mera, uz izbor adekvatne tehnologije i hibrida, za povećavanje prinosa, ali ono mora, naglasio je, da bude samo pomoć u kritičnim fazama.