U poslednjoj deceniji ovo je treća izrazito sušna godina. Uprkos tome kod nas se i dalje samo četiri odsto njiva navodnjava. Manje od 10 odsto poljoprivrednika osigurava svoje useve, a od suše najređe. Zbog katastrofalnih posledica, suša je veliki rizik i za osiguravajuće kompanije, pa od 20-tak koje posluju kod nas, samo jedna nudi polisu osiguranja od suše. Zaposleni na poljoprivrednom dobru kraj Kikinde, očekuju procenitelja iz osiguravajuće kuće, ali već znaju koliko novca mogu dobiti. Nije bilo lako pronaći poljoprivrednika koji se osigurao od suše. To češće čine poljoprivredne firme, ali i one osiguravaju samo deo useva, dovoljan da pokrije uloženo. Za sada se od suše mogu osigurati tri kulture. Osiguranje roda kukuruza, po hektaru košta 5.000 dinara, soje 4.000, a za šećernu repu treba izdvijiti 7.000 dinara. U kompaniji koja već drugu sezonu nudi takvu polisu, očekivali su veći odziv.
Zanemarljiv broj ratara osigurava useve od suše. Od dvadeset osiguravajućih kuća samo jedna nudi takvu polisu. Ekonomisti predlažu formiranje konzorcijuma osiguravajućih kompanija.
U poslednjoj deceniji ovo je treća izrazito sušna godina. Uprkos tome kod nas se i dalje samo četiri odsto njiva navodnjava. Manje od 10 odsto poljoprivrednika osigurava svoje useve, a od suše najređe. Zbog katastrofalnih posledica, suša je veliki rizik i za osiguravajuće kompanije, pa od 20-tak koje posluju kod nas, samo jedna nudi polisu osiguranja od suše.
Zaposleni na poljoprivrednom dobru kraj Kikinde, očekuju procenitelja iz osiguravajuće kuće, ali već znaju koliko novca mogu dobiti.
"Naše obeštećenje će biti upravo onoliko da nam pokrije troškove koje smo mi uložili ovde, troškove đubriva, semena, nafte", kaže Luka Jelić, direktor primarne proizvodnje AD "Kozara".
Nije bilo lako pronaći poljoprivrednika koji se osigurao od suše. To češće čine poljoprivredne firme, ali i one osiguravaju samo deo useva, dovoljan da pokrije uloženo. Za sada se od suše mogu osigurati tri kulture.
Osiguranje roda kukuruza, po hektaru košta 5.000 dinara, soje 4.000, a za šećernu repu treba izdvijiti 7.000 dinara. U kompaniji koja već drugu sezonu nudi takvu polisu, očekivali su veći odziv.
"Nažalost, u odnosu na potencijal koji postoji u našoj zemlji nismo zadovoljni, mislimo da tu postoje visoka mogućnost za plasman ovog proizvoda u kasnijem periodu", kaže Dragan Filipović, zamenik direktora "Delta Đenerali osiguranja".
Ni razvijene evropske zemlje nemaju bogatu ponudu polisa koje osiguravaju useve od suše. Uz velike subvencije države, Španija ima najbolje pokriće takvih šteta jer za njih ima posebne fondove. Sličan model stručnjaci preporučuju i nama.
Jelena Kočović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da bi najbolje rešenje bilo da se formira konzorcijum osiguravajućih kompanija, da zajedno sa državom nađu neki model osiguranja poljoprivrednih kultura, da pri tom država subvencioniše ne samo kada je u pitanju premija nego da učestvuje u isplati štete.
Srbija je i među tri zemlje, koje su za sada ušle u projekat osnivanja reosiguravajuće kompanije za područje jugoistočne Evrope. Svetska banka nam je za to odobrila kredit od pet miliona dolara.
Novo reosiguranje trebalo bi da preuzme deo rizika osiguravajućih kuća, koje bi tada mogle da ponude jeftinije i sveobuhvatnije polise osiguranja od elementarnih nepogoda.