Nova nada iz Čačka

Bez autora
Jul 12 2012

Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije priznalo je hibrid čačanskog Instituta za voćarstvo, vođen pod šifrom 29/29/87, u novu domaću sortu šljive koja će se zvati nada. Stvorena je ukrštanjem američke sorte stenli i rumunske skolduš, a autori nove nacionalne voćke jesu istraživači dr Dobrivoje Ogašanović, dr Svetlana Paunović i dr Slobodan Milenković. Ovo je 36. nova sorta iz Instituta osnovanog pre tačno 66 godina. Nada je petnaesta šljiva pošto su pre nje u ovoj kući rođene i odgajene čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, jelica, valerija, valjevka, mildora, tomočanka, boranka, krina, pozna plava i zlatka. Stručnjaci cene da će nada, vrhunskim odlikama, nadmašiti prethodnice. U oglednim zasadima u Valjevu i Staparima, prethodnih godina, ispitivana je uz čačansku rodnu kao standardnu sortu i dala je bolje prinose. Nada dozreva krajem druge i početkom treće dekade avgusta, sa srednje krupnim, tamnoplavim plodom čija je masa od 40 do 50 grama, i obilnim pepeljkom.

Nova nada iz ČačkaMinistarstvo poljoprivrede Vlade Srbije priznalo je hibrid čačanskog Instituta za voćarstvo, vođen pod šifrom 29/29/87, u novu domaću sortu šljive koja će se zvati nada. Stvorena je ukrštanjem američke sorte stenli i rumunske skolduš, a autori nove nacionalne voćke jesu istraživači dr Dobrivoje Ogašanović, dr Svetlana Paunović i dr Slobodan Milenković.

Ovo je 36. nova sorta iz Instituta osnovanog pre tačno 66 godina. Nada je petnaesta šljiva pošto su pre nje u ovoj kući rođene i odgajene čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, jelica, valerija, valjevka, mildora, tomočanka, boranka, krina, pozna plava i zlatka.

Stručnjaci cene da će nada, vrhunskim odlikama, nadmašiti prethodnice. U oglednim zasadima u Valjevu i Staparima, prethodnih godina, ispitivana je uz čačansku rodnu kao standardnu sortu i dala je bolje prinose. Nada dozreva krajem druge i početkom treće dekade avgusta, sa srednje krupnim, tamnoplavim plodom čija je masa od 40 do 50 grama, i obilnim pepeljkom. Rodnost je fantastična, ima dobru arhitekturu stabla koje se ne lomi, a na plodovima nema tragova šarke šljive. Pogodna je i za svežu potrošnju i za preradu, posebno sušenje.

– Institut je tokom 2011. godine za priznavanje prijavio još tri hibrida šljive. Prvi je 10/23/87 čiji su roditelji stenli i čačanska rana, veoma rodan, poznog vremena zrenja. Drugi je takođe pozni 26/54/87 nastao ukrštanjem sorata stenli i opal, otporan na šarku i veoma rodan a treći je rana, krupna i kvalitetna sorta 14/21, dobijena ukrštanjem kalifornijske plave i nemačke sorte rut germšteter. Potrebno je još 4–5 godina da bi se to završilo priznavanjem u novu sortu, a u istom postupku su još četiri sorte višanja i tri kruške – kaže za „Politiku” dr Svetlana Paunović, jedan od autora sorte nada i sadašnji direktor Instituta.

Hibridizacija nade izvršena je još 1987. godine i bilo je potrebno, evo, četvrt stoleća da iz toga nastane nova sorta. Dr Paunović objašnjava kako i koliko teče postupak pri stvaranju novih sorata voća...

Počinje time što se vrši oprašivanje roditeljske kombinacije, takozvana hibridizacija. U polju se opraši majka biljka, uz prethodnu odluku kakva se sorta želi, u pogledu vremena zrenja, sadržaja šećera, otpornosti na bolesti, pogodnosti za preradu... To su ciljevi oplemenjivanja.

Iz oprašivanja nastaju hibridni plodovi koji se seju u saksije u stakleniku da bi se, za godinu ili dve, proizveli hibridni sejanci. Sejanci idu u polje gde se sade u gušćem sklopu i potrebno je da prođe nekoliko vegetacija, najčešće od pet do osam godina, zavisno od klime. U tom gustišu i moru hibrida uočava se koji zaslužuje da možda postane nova sorta.

Kad se obavi ta selekcija onda se uzima kalem grančica sa hibridnih sejanaca i proizvode se sadnice, potrebna je godine ili dve da se one umnože. Tada se zasniva zasad koji omogućuje da se u različitim uslovima ispolji biološki potencijal hibrida, koji se tu prati sedam-osam godina u rodu. Zatim stručnjaci Instituta procenjuju vrednost i odlučuju da li na osnovu kvaliteta ploda, oblika krošnje, rodnosti i drugih brojnih parametara, zavređuje da bude prijavljen za priznavanje.

Tek tada se prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede gde postoji komisija za priznavanje sorata. Zasnivaju se novi ogledi na dva lokaliteta i potrebno je sačekati da u njima hibrid prorodi.

Svi eksperimentalni zasadi za priznavanje podižu se tako što se pored hibrida kandidata sadi i sorta standard koja ima isto vreme zrenja. Komisija ga prati dve ili tri vegetacije u rodu i procenjuje da li je i u kojim odlikama bolji od sorte standard, pa donosi nezavisnu odluku da prijavljeni hibrid postane nova sorta.

Od 42 miliona stabala šljiva koja rastu u Srbiji, 40 odsto je stvoreno u čačanskom institutu, koji svoje sorte plasira širom našeg Kontinenta.

– Institut je prodao licencna prava za umnožavanje kupine, sorte čačanska bestrna, u Republici Češkoj i Engleskoj preko engleske firme „meiosislimited”, i zaštitio svoju sortu šljive pozna plava na teritoriji EU u narednih 30 godina, uz sklapanje ugovora sa nemačkim rasadnikom „ganter/marken-baumschule” za zastupanje i zaštitu licencnih prava u EU – ističe dr Svetlana Paunović.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik