Srbija bi ove godine mogla računati na vrlo solidan rod pšenice. Kišni period u maju bio je dragocen za našu najznačajniju žitaricu kojom je, prošle jeseni zasejano oko 450.000 hektara, tako da se, u žetvi, koja bi mogla da počne za dvadesetak dana, može očekivati rod od 1.850.000 tona. Upravo zbog manjih zasejanih površina, odnosno manjeg roda, i ratari su zadovoljni, jer očekuju solidnu cenu za svoje žito. Pšenica prošlogodišnjeg roda ovih dana se prodaje po ceni od 22,80, pa čak i do 25 dinara po kilogramu. Za ovogodišnji rod "na zeleno", nudi se 17,5 dinara, pa cena pšenice u žetvi ne bi trebalo da bude manja od 20 dinara po kilogramu. Cena pšenice se formira na osnovu tri parametra. Prvi je, naravno, količina robe na tržištu, a gotovo je sigurno da ćemo ove godine imati nešto manje pšenice nego lane. Tu su i kretanja na međunarodnom tržištu, jer, iako nismo veliki izvoznik pšenice, nismo ni izolovano ostrvo, pa se cene u svetu odražavaju i na nas.
Srbija bi, kako procenjuju stručnjaci, ove godine mogla računati na vrlo solidan rod pšenice.
Kišni period u maju bio je dragocen za našu najznačajniju žitaricu kojom je, prošle jeseni zasejano oko 450.000 hektara, tako da se, u žetvi, koja bi mogla da počne za dvadesetak dana, može očekivati rod od 1.850.000 tona. Upravo zbog manjih zasejanih površina, odnosno manjeg roda, i ratari su zadovoljni, jer očekuju solidnu cenu za svoje žito.
Pšenica prošlogodišnjeg roda ovih dana se prodaje po ceni od 22,80, pa čak i do 25 dinara po kilogramu. Za ovogodišnji rod "na zeleno", nudi se 17,5 dinara, pa, prema proceni Vukosava Sakovića, iz udruženja "Žita Srbije", cena pšenice u žetvi ne bi trebalo da bude manja od 20 dinara po kilogramu.
Cena pšenice se formira na osnovu tri parametra, kaže za Novosti Saković. Prvi je, naravno, količina robe na tržištu, a gotovo je sigurno da ćemo ove godine imati nešto manje pšenice nego lane. Tu su i kretanja na međunarodnom tržištu, jer, iako nismo veliki izvoznik pšenice, nismo ni izolovano ostrvo, pa se cene u svetu odražavaju i na nas.
Prema njegovim rečima, kurs dinara, takođe, je činilac koji ne sme da se zanemari, jer se na osnovu njega formira izvozna cena, a ta cena je garant ratarima, pošto se ispod nje ne spušta cena na domaćem tržištu.
Lani je cena pšenice u žetvi bila 18 dinara za kilogram, a sada bi trebalo da bude za dva dinara viša. Kurs evra je, međutim, za 20 odsto slabiji nego lane, tako da se i to mora uzeti u obzir. Naravno, onaj ko se ozbiljno posvetio pšenici i ko ima rod po hektaru veći od pet tona sigurno će i sa ovakvom cenom imati solidnu zaradu, navodi Saković.
Srbislav Denčić, rukovodilac odeljenja za strna žita, na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, za Novosti ističe da bi pšenici prijalo još najviše nedelju kišnih dana. Ako bi kiše stale za nedelju dana, imali bismo idealnu situaciju. Pšenici je, naime, potrebno petnaestak suvih i toplih dana pred žetvu, a sve do tada, kiša je dobrodošla.
Prema njegovim rečima, samo stanje pšenice je odlično. Kiša je "sprala" i sve bolesti, i sada je potrebno samo da dobijemo malo suvih dana.