Poljoprivreda - Srbija

Osigurano svega osam odsto obradivog zemljišta

Osiguranje poljoprivrednih useva i životinja u Srbiji uglavnom koriste profesionalni poljoprivredni proizvođači i poljoprivredne kompanije.

Na žalost, ogroman procenat malih poljoprivrednih proizvođača, pogotovo onih koji imaju manju imovinu, pa time injihov prihod, iakozavise odćudi prirode – jednostavno izbegavaju osiguranje svojih poseda, roda, ploda...

U Srbiji, gde kompjuterizacija nije baš tako na niskom nivou, ne postoji registar osiguranih poljoprivrednih gazdinstava. Poznato je da oko dva miliona ljudi živi od poljoprivrede i da ima 450.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, aliprema procenama, osigurava se od rizika veoma maliprocenat.

Podaci, koje za specijalizovani časopis „Svet osiguranja” iznosi Danijela Nedeljković, direktor Direkcije za osiguranje malih i srednjih preduzeća „Dunav osiguranja” pokazuju da se u Srbiji osigurava svega osam odsto svih obradivih površina. Optimistične procene, pak, kažu da je tajprocenat od 10 do 11. Poređenja radi, u Austriji se osigurava čak 90 odsto poljoprivrednih gazdinstava, dok je u Francuskoj ovaj broj manji i iznosi „svega” 77 procenata.

– Razlozi za ovako mali procenat kod nas mogu se tražiti s jedne strane u neobaveštenosti poljoprivrednih proizvođača o prednostima koje pruža osiguranje, a sa druge u slabo razvijenoj poljoprivrednoj proizvodnji koju zbog malih ulaganja i niskihprinosa nije isplativo osiguravati – ističe Nedeljković.

Grad je, objašnjavaju osiguravači, uglavnom pojava lokalnog karaktera i najčešće utiče samo na proizvođača čiji je usev oštećen. Mada i ovde ima izuzetaka. Primer je gradonosno nevreme koje je prošle godine zahvatilo celu opštinu Arilje, gde se gajiznatanprocenat od ukupne proizvodnje maline u Srbiji. S druge strane, suša je pojava koja zahvata čitave regione i može dovesti do značajnog pada prinosa poljoprivrednih kultura, pa samim time i bitno utiče na ukupnu proizvodnju hrane u navedenim regionima.

Klimatski faktori pokazuju da Srbija ima nepovoljan režim padavina. Od sto godina, 17 je uravnoteženo, 32 su sa viškom, a čak 51 godina sa manjkom padavina. Svaka sušna godina po nekim procenama napravi štetu od 500 miliona evra. To je vrednost direktne štete zbog manjih prinosa, koja se kasnije uvećava i do dve milijarde ako se uključe„minusi” prerađivača.

– Troškovi osiguranja izuzetno su mali, praktično na nivou „rastura” kombajna prilikom vršidbe, a „štednja” zbog grada, recimo,može da dovede do gubitka ukupnog roda,pa time i ukupnog prihoda. Ito je „matematika” koju profesionalni poljoprivredni proizvođači primenjuju svuda u svetu, pa i kod nas –kaže Sava Bogičević, direktor Tehničke direkcije za neživotna osiguranja „Delta Đenerali osiguranja”.

Ovaj osiguravač je lane imao prijavljenih oko 800 šteta na usevima i plodovima. Prema rečima Bogičevića prošle godine isplaćeno jeviše od 95 miliona dinara na ime šteta, od toga samo u Arilju oko 40 miliona, za štetu koja je nastala za jednu noć, i to u najgorem mogućem trenutku – par dana pred branje maline kada je šteta najveća.

Država jes a 40 odsto subvencionisala premije osiguranja u 2011. godini i to samoza registrovana gazdinstva, ali suština stvari nije se bitnije promenila, jer je u Srbiji te godine zaključeno svega 11.548 polisa osiguranja useva i plodova sa ukupnom premijom od 968,93 miliona dinara. Sklopljeno je i 1.487 ugovora o osiguranju životinja sa premijom od 269,2 miliona dinara.

Kada je reč o štetama, u 2011. prijavljeno je ukupno 4.244 štete na usevima, od kojih je odbijeno 1.179. Na ime preostalih šteta obračunato je ukupno 673,4 miliona dinara. Za osigurane životinje prijavljeno je 3.131 šteta. Odbačene su 472, a naime priznatih šteta obračunato je ukupno 167,14 miliona dinara.