Oko 3.500 registrovanih domaćinstava uzelo je dugoročne kredite pod povoljnim uslovima, od oko pet milijardi dinara u periodu od 2004. do 2007. godine. Novca za rate koje moraju da otplate do kraja ove godine nema, a banke najavljuju zatezne kamate. Zbog loše godine, poljoprivrednici su ostali bez očekivane zarade. Podbacili su pšenica, voće, povrće. Domaćinstvo Vlade i Ivana Smiljanskog u Adi na severu Bačke, opredelilo se za savremenu proizvodnju mleka. Pre pet godina podigli su dugoročan kredit od 42.000 evra. Izgradili su farmu, kupili 30 junica, renovirali salaš. Krajem godine ističe otplata kredita, a para je sve manje, jer njihovi proizvodi sve manje vrede, zbog skoka evra. Pre dve godine dospeli su u težu finansijsku situaciju nisu imali dovoljno para da vraćaju kredit. Morali su da uzmu dva druga manja kredita. Dolazi poslednja rata i ne znaju kako će da je vrate.
Oko 3.500 registrovanih domaćinstava uzelo je dugoročne kredite pod povoljnim uslovima, od oko pet milijardi dinara u periodu od 2004. do 2007. godine.
Novca za rate koje moraju da otplate do kraja ove godine nema, a banke najavljuju zatezne kamate.
Zbog loše godine, poljoprivrednici su ostali bez očekivane zarade. Podbacili su pšenica, voće, povrće.
Domaćinstvo Vlade i Ivana Smiljanskog u Adi na severu Bačke, opredelilo se za savremenu proizvodnju mleka. Pre pet godina podigli su dugoročan kredit od 42.000 evra. Izgradili su farmu, kupili 30 junica, renovirali salaš.
"Od početka smo zajedno u ovom poslu. Očekivao sam više od ovoga kako je sada videćemo šta ćemo i kako ćemo dalje", rekao je Ivan Smiljanski.
Krajem godine ističe otplata kredita, a para je sve manje, jer njihovi proizvodi sve manje vrede, zbog skoka evra.
"Pre dve godine dospeli smo u težu finansijsku situaciju nismo imali dovoljno para da vraćamo kredit. Morali smo da uzmemo dva druga manja kredita. Dolazi poslednja rata i ne znamo kako ćemo da vratimo", kaže Vlada Smiljanski.
Nedavno se Ministarstvo poljoprivrede dogovorilo s bankama da, koliko je moguće, pomognu zemljoradnicima da lakše vrate dug, ili ga bar odlože.
Od 2004. do 2007. godine, oko 3.500 registrovanih domaćinstava uzelo je dugoročne kredite pod povoljnim uslovima, ukupne vrednosti oko pet milijardi dinara. Međutim, novca za rate koje moraju da otplate do kraja ove godine nema, a banke najavljuju zatezne kamate.
"Ono što je neophodno je da se poljoprivrednici sa svojim kreditnim savetnicima u bankama dogovore. Predlažem im otplatu, odnosno reprogram kredita i da se onda sa bankama zaključi ugovor o reprogramu", rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Milan Stegić.
Uprkos ekonomskoj krizi i rastu evra, u Ministarstvu kažu da je povećano interesovanje zemljoradnika za korišćenje dugoročnih kredita, uz godišnju kamatu od tri do pet odsto. Prošle godine, banke su odobrile 760 kredita, a od početka godine 1067.