Žetva pšenice sa 20.000 hektara površina u Bogatiću, Koceljevu, Vladimircima, Obrenovcu i području Šapca počela je danas, a stručnjaci procenjuju da je rod izuzetno dobar. Prinosi su viši od prošlogodišnjih, a veća je i hektolitarska vrednost zrna. Prošle godine prosečan prinos po hektaru je bio 3,6 tona po hektaru, a sada 4,2, dok je hektolitarska vrednost zrna, koja je i mera kvaliteta, bila 72, a sada je 80. Na veće prinose je uticala je primena agrotehnižkih mera, ali i povoljni vremenski uslovi nakon bokorenja pšenice. Setva pšenice je bila otežana pa je umesto očekivanih 25.000 hektara pšenicom posejano za 5.000 hektara manje površina. Na pojedinim parcelama postignut je prinos od sedam tona po hektaru.
Žetva pšenice sa 20.000 hektara površina u Bogatiću, Koceljevu, Vladimircima, Obrenovcu i području Šapca počela je danas, a stručnjaci procenjuju da je rod izuzetno dobar.
U šabačkom Zavodu za poljoprivredu, koji pokriva taj region, naglašavju da su prinosi viši od prošlogodišnjih, kao i da je veća hektolitarska vrednost zrna.
"Prošle godine prosečan prinos po hektaru je bio 3,6 tona po hektaru, a sada 4,2, dok je hektolitarska vrednost zrna, koja je i mera kvaliteta, bila 72, a sada je 80", rekla je agenciji Beta stručnjak Zavoda Svetlana Zlatarić.
Prema njenim rečima, na veće prinose je uticala primena agrotehnižkih mera, ali i povoljni vremenski uslovi nakon bokorenja pšenice.
Kako je naglasila Zlatarić, setva pšenice je bila otežana pa je umesto očekivanih 25.000 hektara pšenicom posejano za 5.000 hektara manje površina.
Prema podacima Zavoda, na pojedinim parcelama postignut je prinos od sedam tona po hektaru.
U regionu Mačve i Posavo-tamnave zastupljene su domaće sorte pšenice novosadskog instituta.