Poljoprivreda - Srbija

Poljoprivreda i dalje neiskorišćena šansa Srbije

Poljoprivreda je srpska izvozna šansa i najznačajnije područje evropske integracije, ali su njeni potencijali i dalje neiskorišćeni, a podrška njenom razvoju nedovoljna, ocenjeno je na danas na konferenciji o agrobiznisu u jugoistočnoj Evropi.

"Proces evrointegracija je miljama ispred rezultata koje ostvaruje domaća poljoprivreda, naročito u domenu harmonizacije domaćih propisa i administrativnim kapacitetima", rekao je saradnik u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković na skupu koji je održan u Beogradu u organizaciji Konferens ripablik (Connference republic).

On je podsetio da je stopa pada poljoprivredne proizvodnje u Srbiji prošle godine bila 1,5 odsto, da je agrar u bruto domaćem proizvodu (BDP) učestvovao sa 12,1 odsto, u prehrambenoj industriji 4,8 procenata, a ukupna ostvarena vrednost u te dve oblasti bila 7,3 milijarde dolara.

Dodao je da su takvi rezultati posledica poremećene strukture poljoprivredne proizvodnje, u kojoj je učešće stočarstva, kao bazne grane agrara, dvostruko manjih od potrebnog i iznosi 30 odsto.

Pad proizvodnje u stočarstvu, kako je dodao, prati i pad potrošnje mesa u Srbiji koji na godišnjem nivou iznosi 43 kilograma po glavi stanovnika.

"Srbija troši u svetu najmanje junetine po glavi stanovnika - 3,6 kilograma godišnje, dok je u svetu ta potrošnja od 22 do 30 kilograma", kazao je on.

Stanković je dodao i da se u Srbiji za hranu daje 41,2 odsto prosečne zarade, dok je u Evropskoj uniji (EU) taj izdatak 16 odsto zarade.

Prema njegovim rečima, za srpsku poljoprivredu je nepovoljno i to što 86 odsto izvoza čine sirovine, a ne proizvodi već dodate vrednosti.

"Do sada nijednom nismo iskoristili kvotu za izvoz junećeg mesa u EU koja je sa 9.750 tona smanjena na 8.700 tona", rekao je on i podsetio da je prošle godine izvezeno samo 1.000 tona tog mesa u EU.

Dodao je i da su mere agrarne politike postavljene "široko", da predstavljaju pokušaj simulacije mera u EU i da su zato njihovi efekti "mali i neizmerljivi".

Neophodno povećanje agrarnog budžeta

On je kao primer loših mera naveo davanje po hektaru koje je prošle godine obuhvatio 77.000 poljoprivrednika, odnosno 17 odsto registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i 15 procenata obradivih površina.

Stanković smatra da agrarni budžet Srbije treba povećati sa sadašnjih 2,6 odsto na 10 procenata ukupnog budžeta.

"Budžetska podrška poljoprivredi u Srbiji iznosi 27 evra po glavi stanovnika, dok je u EU 156 evra, a po hektaru obradive površine ona je u Srbiji 40 evra, a u EU 364 evra", rekao je on.

Predstavnik PKS smatra da treba osnovati i specijalizovanu agrarnu banku, uraditi izvozno orjentisani program razvoja agrara, uspostaviti ekonomski održiv paritet cena i hitno doneti novi zakon o zadrugama i jedinstven sistem agrarnih robnih rezervi.

Predstavnik Kancelarije za evropske kancelarije Vladimir Međak rekao je da je Ministarstvo poljoprivrede juče završilo odgovore na dodatna pitanja iz upitnika EU, koja su se odnosila na poljoprivredu, bezbednost hrane i ribarstvo.

On je kazao da je za Srbiju bitno da do kraja ove godine postane zemlja kandidat za članstvo u EU, jer će već u junu biti predstavljen nacrt budžeta Unije za period od 2014. do 2020. godine, iz koga bi deo novca trebalo da bude namenjen i zemljama kandidatima.