Poljoprivreda - Srbija

Prinosi manji za trećinu

Pšenica je, kako procenjuju stručnjaci, požnjevena sa gotovo pedeset odsto od 480.000 hektara, koliko Srbija ima njiva sa ovom žitaricom.

Ratari su iskorisili dane vikenda, koji su prošli bez kiše, da požanju i uskladište što više pšenice.

Prinosi su, kako objašnjava Srbislav Denčić, rukovodilac Zavoda za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, redukovani za 25 do 30 odsto. U skladišta bi trebalo da se smesti oko 1,3 miliona tona pšenice. Potrebe Srbije su oko 1,6 miliona tona, ali, u silosima je, kako je procenjeno, od prošle godine ostalo oko 400.000 tona pšenice.

Sa semenskom pšenicom bi ove godine mogli imati značajne probleme - upozorava Denčić.

- Pšenica, naime, ima znatno manju energiju klijanja, tako da bi ratari, koji zaseju seme “sa tavana”, mogli neugodno da se iznenade, jer bi pšenica mogla da ima snage da nikne.

Poljoprivredna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, kako ističe Nenad Vujović, načelnik inspekcije, na terenu je od samog početka žetve.

- Imali smo samo tri prijave, a naši su telefoni istaknuti na svakom od gotovo 300 otkupnih mesta - kaže Vujović. - Utvrdili smo, međutim, da ni one nemaju mnogo osnova, i sve su rešene bez većih trzavica.

Do sada je, prema podacima Inspekcije, uskladišteno oko 300.000 tona tržšnih viškova pšenice.

- U prvih nedelju dana žetve, uradili smo 322 kontrole - navodi Vujović.

- Dolazili smo nenajavljeno i radili smo metodom dvostrukih uzoraka. Analize koje su radili otkupljivači bili su gotovo istovetni onima koje smo mi dobijali sa uzorcima koje smo uzeli, tako da se, zasada, nije radilo na štetu ratara.