Povoljne vremenske prilike u novembru omogućile su poljoprivrednicima da iskoriste "produženi" optimalni rok za setvu pšenice, pa je sigurno da će setva hlebnog žita ove jeseni u Srbiji biti obavljena na više od 500.000 hektara. Mada zvaničnih statističkih podataka još nema, prema izveštajima sa terena, pšenica je zasejana na više od 470.000 hektara, a setva još uvek traje. Pšenica je tek bačena u zemlju, pa će se o rodu, ukupnoj proizvodnji i bilansima moći razgovarati tek u julu, ali je veoma bitno što će 500.000 hektara biti realizovano, jer to ipak donosi neku sigurnost i kada je u pitanju snabdevenost domaćeg tržišta i izvoz. U tu setvu se intenzivno ušlo upravo u periodu novembra. Za prvih 15 dana novembra odrađen je veliki posao. Ono što je do sada posejano, zbog visoke temperature i dobre vlažnosti zemljišta, u dosta je dobrom stanju...
Povoljne vremenske prilike u novembru omogućile su poljoprivrednicima da iskoriste "produženi" optimalni rok za setvu pšenice, pa je sigurno da će setva hlebnog žita ove jeseni u Srbiji biti obavljena na više od 500.000 hektara.
Mada zvaničnih statističkih podataka još nema, prema izveštajima sa terena, pšenica je zasejana na više od 470.000 hektara, a setva još uvek traje. Pšenica je tek bačena u zemlju, pa će se o rodu, ukupnoj proizvodnji i bilansima moći razgovarati tek u julu, ali je veoma bitno što će 500.000 hektara biti realizovano, jer to ipak donosi neku sigurnost i kada je u pitanju snabdevenost domaćeg tržišta i izvoz.
U tu setvu se intenzivno ušlo upravo u periodu novembra. Za prvih 15 dana novembra odrađen je veliki posao. Ono što je do sada posejano, zbog visoke temperature i dobre vlažnosti zemljišta, u dosta je dobrom stanju. Pšenica na površinama koje su zasejane u oktobru izuzetno lepo izgleda, a pšenica zasejana pre desetak dana takođe je nikla.
Poljoprivredni proizvođači iskoristili su povoljne vremenske uslove, koji su vladali do srede, pre svega, da ubrzaju berbu kukuruza i vađenje šećerne repe. Ono što ih je posebno stimulisalo je trenutno visoka cena pšenice, kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu.
Procenjuje se da će prosečan hektarski prinos pšenice već u sledećoj godini iznositi oko četiri tone, a realno se očekuje da taj prinos u naredne dve - tri godine bude pet tona, što znači vraćanje na nivo proizvodnje iz devedesetih godina.