Pšenica zasejana na 500.000 hektara

Bez autora
Nov 22 2010

Povoljne vremenske prilike u novembru omogućile su poljoprivrednicima da iskoriste "produženi" optimalni rok za setvu pšenice, pa je sigurno da će setva hlebnog žita ove jeseni u Srbiji biti obavljena na više od 500.000 hektara. Mada zvaničnih statističkih podataka još nema, prema izveštajima sa terena, pšenica je zasejana na više od 470.000 hektara, a setva još uvek traje. Pšenica je tek bačena u zemlju, pa će se o rodu, ukupnoj proizvodnji i bilansima moći razgovarati tek u julu, ali je veoma bitno što će 500.000 hektara biti realizovano, jer to ipak donosi neku sigurnost i kada je u pitanju snabdevenost domaćeg tržišta i izvoz. U tu setvu se intenzivno ušlo upravo u periodu novembra. Za prvih 15 dana novembra odrađen je veliki posao. Ono što je do sada posejano, zbog visoke temperature i dobre vlažnosti zemljišta, u dosta je dobrom stanju...

Pšenica zasejana na 500.000 hektaraPovoljne vremenske prilike u novembru omogućile su poljoprivrednicima da iskoriste "produženi" optimalni rok za setvu pšenice, pa je sigurno da će setva hlebnog žita ove jeseni u Srbiji biti obavljena na više od 500.000 hektara.

Mada zvaničnih statističkih podataka još nema, prema izveštajima sa terena, pšenica je zasejana na više od 470.000 hektara, a setva još uvek traje. Pšenica je tek bačena u zemlju, pa će se o rodu, ukupnoj proizvodnji i bilansima moći razgovarati tek u julu, ali je veoma bitno što će 500.000 hektara biti realizovano, jer to ipak donosi neku sigurnost i kada je u pitanju snabdevenost domaćeg tržišta i izvoz.

U tu setvu se intenzivno ušlo upravo u periodu novembra. Za prvih 15 dana novembra odrađen je veliki posao. Ono što je do sada posejano, zbog visoke temperature i dobre vlažnosti zemljišta, u dosta je dobrom stanju. Pšenica na površinama koje su zasejane u oktobru izuzetno lepo izgleda, a pšenica zasejana pre desetak dana takođe je nikla.

Poljoprivredni proizvođači iskoristili su povoljne vremenske uslove, koji su vladali do srede, pre svega, da ubrzaju berbu kukuruza i vađenje šećerne repe. Ono što ih je posebno stimulisalo je trenutno visoka cena pšenice, kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu.

Procenjuje se da će prosečan hektarski prinos pšenice već u sledećoj godini iznositi oko četiri tone, a realno se očekuje da taj prinos u naredne dve - tri godine bude pet tona, što znači vraćanje na nivo proizvodnje iz devedesetih godina.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik