Privredna komora Srbije (PKS) smatra da ove jeseni u Srbiji pšenicom treba zasejati najmanje 600.000 hektara. Uz primenu pune agrotehnike i suboptimalne klimatske uslove, na toj površini bi se moglo proizvesti između 2,2 i 2,4 miliona tona pšenice, što bi omogućilo snabdevanje domaćeg tržišta i izvoz milion tona hlebnog žita. Ne treba ponovo ulaziti u rizik, kao što je to bio slučaj prošle jeseni, kada je u Srbiji pšenicom zasejano 482.000 hektara - "najmanje u istoriji na ovom ekonomskom prostoru". Pšenica se i pored nepovoljnih vremenskih prilika "provukla" i ostvarila rod od 1,9 miliona tona. Taj rod će obezbediti "komotno pokrivanje" domaćih potreba koje iznose 1,2 miliona tona, prelazne zalihe od oko 300.000 tona i ostaće između 600.000 tona i 700.000 tona za izvoz.
Privredna komora Srbije (PKS) smatra da ove jeseni u Srbiji pšenicom treba zasejati najmanje 600.000 hektara, izjavio je danas savetnik predsednika PKS za poljoprivredu Vojislav Stanković.
Uz primenu pune agrotehnike i suboptimalne klimatske uslove, na toj površini bi se moglo proizvesti između 2,2 i 2,4 miliona tona pšenice, što bi omogućilo snabdevanje domaćeg tržišta i izvoz milion tona hlebnog žita, istakao je Stanković.
"Komotno pokrivanje" domaćih potreba
On je novinarima u PKS kazao da ne treba ponovo ulaziti u rizik, kao što je to bio slučaj prošle jeseni, kada je u Srbiji pšenicom zasejano 482.000 hektara - "najmanje u istoriji na ovom ekonomskom prostoru", dodajući da se pšenica i pored nepovoljnih vremenskih prilika "provukla" i ostvarila rod od 1,9 miliona tona.
Taj rod će obezbediti "komotno pokrivanje" domaćih potreba koje iznose 1,2 miliona tona, prelazne zalihe od oko 300.000 tona i ostaće između 600.000 tona i 700.000 tona za izvoz, precizirao je Stanković.
On je ukazao da bi Robne rezerve trebalo da, osim naturalne razmene mineralnog đubriva za pšenicu i kukuruz, obezbede i u velikoj meri sortno seme, kako bi se podigao nivo produktivnosti, odnosno konkurentnosti pšenice i na domaćem tržištu i u izvozu.
"Svetsko tržište je deficitarno u žitaricama, cene kukuruza i pšenice su samo u julu povećane za 25 odsto ", naglasio je Stanković, ukazujući da naša pšenica može da bude izuzetno konkurentna.
Upitan za koštanje predstojeće jesenje setve, Stanković je rekao da u ovom trenutku ne može da izađe sa preciznom procenom, ali da očekuje da će troškovi biti veći za trećinu, kao što je to slučaj svake godine.
Počela jesenja setva u Subotici
U Subotici je počela jesenja setva uljane repice, i do sada je obavljena na ukupno 305 hektara, dok je berba jesenjih kultura obavljena na trećini planiranih površina, saopšteno je iz Gradske službe za poljoprivredu.
Jesenja setva u Subotici planirana je na 26.670 hektara. Planom dominira pšenica koja će biti posejana na 21.880 hektara, a sledi ozimi ječam sa preko 3.270 hektara.
I dalje traje berba kukuruza koji je do sada skinut sa više od polovine površina, tačnije sa 23.900 hektara. Ostvareni prosečni prinos je i dalje dve tone po hektaru.
Žetva suncokreta se bliži kraju, skinut je sa 7.900 hektara. Žetva soje je završena, a sa 1.210 hektara skinuto je u proseku 1,15 tona po hektaru.
Šećerna repa je do sada izvađena sa trećine površina, uz prosečan rod od 19,8 tona po hektaru, navodi se u izveštaju službe.