Poljoprivreda - Srbija

Pšenicu ove godine nećemo uvoziti

Direktor “Produktne berze” u Novom Sadu, Žarko Galetin izjavio je danas, na Poljoprivrednom sajmu, da i pored najava lošijeg prinosa pšenice u ovogodišnjoj žetvi ne očekuje da će Srbija biti primorana da uvozi ovu poljoprivrednu kulturu.

Ovogodišnji prinos i postojeće zalihe će zadovoljiti potrebe zemlje u predstojećem periodu, ali bi sledeća godina mogla da bude vrlo problematična, ističe on.

Uz podsećanje da je pšenica sredinom februara došla do cene od 22 dinara po kilogramu i da se nakon interventne državne prodaje 20.000 tona po ceni od 20 dinara tržište smirilo, Galetin je rekao da je cena skoro dva meseca bila stabilizovana na 21,5 dinara. Najnovije procene i prognoze oko nove žetve, koje su prilično pesimistične i podgrejane malim površinama pod pšenicom, dovele su do ponovnog rasta cena do 22 dinara, pa je država ponovo prodala 50.000 tona po ceni od 20 dinara. Galetin kaže da nije isključeno da cena i probije trenutnih 22 dinara, ali da misli da neće biti potrebe za uvozom pšenice, s obzirom na naše bilanse i dinamiku izvoza.

Što se tiče kukuruza, bilansi na tržištu u ovom trenutku veoma su narušeni, jer su zalihe rekorno male u odnosu na ukupnu potrošnju od svega 14 procenata, što je dovelo do toga da kukuruz veoma dugo istrajava na visokim cenovnim pozicijama.

Galetin navodi podatak da je na svim referentnim berzama kukuruz skuplji od pšenice, što dovoljno govori o njegovoj popularnosti. Prepoznajući to imamo povratni efekat da ćemo imati u sledećoj setvi oko dva posto veće površine pod kukuruzom, što bi trebalo da poveća i obim proizvodnje, objašnjava on i ističe da će zalihe biti nešto veće od 15 posto, zbog čega ne predviđa drastičan pad cena. Tržište će se stabilizovati i očekuje se da sa aspekta cenovnih dešavanja kukuruz bude vrlo atraktivna roba na berzi.

Govoreći o robnim zapisima koje poljoprivrednici dobijaju od akreditovanih javnih skladišta prilikom predaje robe, a koji su nedavnom odlukom Narodne banke Srbije postali hartija od vrednosti, Galetin je rekao da se oni još ne prepoznaju kao tržišni material. Pošto nemamo zakon o robnim berzama, ta hartija je prepozata kao mogući tržišni materijal, ali do sada nije bilo prometa robnim zapisima preko berze. Bez obzira na to, očekuje se da ona bude predmet trgovanja.