Poljoprivreda - Srbija

Rekordan suficit agrara

Za 11 meseci prošle godine iz Srbije je u svet poljoprivredno prehrambenih proizvoda izvezeno u vrednosti 1,98 milijardi dolara, a uvezeno je za 912 milijardi dolara. Tako je ostvaren rekordan suficit od 1,08 milijardi dolara.

Takođe, kada je hrana u pitanju ostvaren je i rekord u pokrivenosti uvoza izvozom od 217,1 posto. U 2010. godini izvoz hrane je imao rast od 12,7 posto, a uvoz 3,7 posto u odnosu na 2009. godinu. Učešće izvoza u ukupnom robnom izvozu Srbije je 22,4 posto, dok je učešće uvoza samo šest posto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni agrarnih proizvoda u ovom periodu zabeležio je rast od 21,7 posto i veći je od ukupnog uvoza hrane u zemlju.

Kako je saopšteno na sajtu Privredne komore Srbije, najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu u periodu januar – novembar 2010. godine bili su: kukuruz žuti u vrednosti od 236,7 miliona dolara, šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 162 miliona dolara, malina roland, zamrznuta izvezena je u svet i za to je dobijeno 86,5 miliona dolara, i  merkantilna pšenica je izvezena za 62,4 miliona dolara. Posmatrano po odsecima SMTK, dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita u vrednosti od 486 miliona dolara, sa učešćem od 5,5 posto u ukupnom robnom izvozu i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 479,3 miliona dolara i sa učešćem od 5,4 posto u ukupnom robnom izvozu.

Što se tiče uvoza, među agrarnim proizvodima dominira tradicionalno grupa “nekonkuretnih” proizvoda – sirova kafa koja je uvezena u vrednosti od 62,8 miliona dolara, zatim sveže banane za koje je plaćeno 26,7 miliona dolara, a za uvoz pomorandži potrošeno je 17,8 miliona dolara. Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 218,5 miliona dolara, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,4 posto, kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 149,8 miliona dolara sa učešćem u ukupnom uvozu od jedan posto.

Pogodnosti koje Srbija ima u preferencijalnom statusu na tržištu EU, zatim ostvarena liberalizaciji u razmeni sa zemljama zapadnog Balkna (CEFTA) i konjuktura, koja se i dalje održava na svetskom tržištu, uticali su na to da Srbija ostvari povoljne poljoprivredne rezultate u spoljnotrgovinskoj razmeni.