Sistem javnih skladišta ima za cilj da pomogne seljaku da proda svoju robu onda kada je njena cena najpovoljnija i da u tom poslu eliminiše posrednike i razne špekulante, koji su do sada najviše zarađivali na tržištu prehrambenih proizvoda. Poljoprivredni proizvođači su godinama bili u nepovoljnom položaju, pošto su bili primorani da žitarice i druge proizvode prodaju odmah nakon žetve, kada su one po pravilu najjeftinije, a da ne mogu da dođu do novca kada im je on najpotrebniji. Tu praksu bi trebalo iz korena da izmeni upravo sistem javnih skladišta i Kompenzacioni fond, kao i novine u odobravanju bankarskih kredita poljoprivrednim proizvođačima. Sada individualni proizvođač može čitav rod da odnese u javno skladište, da tamo dobije skladišni list na kojem će pisati količina i kvalitet preuzetih proizvoda i da onda sa tim dokumentom ode u banku i dobije kratkoročni kredit s kamatom od svega tri odsto, s tim da više kao garanciju ne mora da daje hipoteku nad kućom ili zemljištem, već predatu robu.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin i direktor Kompenzacionog fonda Milan Đakov najavili su danas u Novom Sadu, u okviru 77. međunarodnog poljoprivrednog sajma, da će od ponedeljka početi da rade javna skladišta širom Srbije.
"Sistem javnih skladišta ima za cilj da pomogne seljaku da proda svoju robu onda kada je njena cena najpovoljnija i da u tom poslu eliminiše posrednike i razne špekulante, koji su do sada najviše zarađivali na tržištu prehrambenih proizvoda", istakao je Dragin na konferenciji za novinare na štandu resora na čijem je čelu.
Prema njegovim rečima poljoprivredni proizvođači su godinama bili u nepovoljnom položaju, pošto su bili primorani da žitarice i druge proizvode prodaju odmah nakon žetve, kada su one po pravilu najjeftinije, a da ne mogu da dođu do novca kada im je on najpotrebniji.
Tu praksu bi trebalo iz korena da izmeni upravo sistem javnih skladišta i Kompenzacioni fond, kao i novine u odobravanju bankarskih kredita poljoprivrednim proizvođačima.
"Sada individualni proizvođač može čitav rod da odnese u javno skladište, da tamo dobije skladišni list na kojem će pisati količina i kvalitet preuzetih proizvoda i da onda sa tim dokumentom ode u banku i dobije kratkoročni kredit s kamatom od svega tri odsto, s tim da više kao garanciju ne mora da daje hipoteku nad kućom ili zemljištem, već predatu robu", naglasio je Dragin.
Đakov je naglasio da će se licence za javna skladišta odobravati sve dok se ne popuni kvota od 600.000 tona zrnastih kultura, a do kraja godine bi trebalo da se otvori i bar 10 hladnjača za preuzimanje voća i povrća.
"Pozivam sve zainteresovane vlasnike silosa i hladnjača da se što pre jave i dobiju licencu, jer nakon pomenute kvote to više neće biti moguće", dodao je direktor Kompenzacionog fonda.
Kako je saopšteno, Ministarstvo poljoprivrede je tokom 2009. uspešno primenilo Pilot projekat u sedam odabranih skladišta za žitarice i uljarice, čiji kapacitet iznosi 200.000 tona zrnastih proizvoda.
Najavljeno je da će biti nastavljen postupak licenciranja javnih skladišta, koja će korisnicima izdavati robni zapis za čuvanje poljoprivrednih proizvoda, što predstavlja hartiju od vrednosti kojim se dokazuje vlasništvo nad deponovanom robom.
Poljoprivredni proizvođači mogu trgovati robnim zapisom ili ga iskoristiti kao sredstvo obezbeđenja za dobijanje kratkoročnih kredita.
Uloga Kompenzacionog fonda u celom procesu je da garantuje isplate štete po osnovu robnih zapisa.
U slučaju štete nad deponovanim proizvodima javno skladište je dužno da isplati štetu, a ako to ne učini, štetu će u roku od pet dana, u vansudskom postupku, isplatiti Kompenzacioni fond iz svojih sredstava.