Poljoprivreda - Srbija

Smanjen prinos u plastenicima

Prvi ovogodišnji rod iz plastenika i staklenika u Srbiji, upozoravaju stručnjaci, zbog niskih temperatura prethodnih nedelja kasniće najmanje 15 dana.

Poljoprivrednici, koji se bave ovom vrstom proizvodnje, navodi prof. dr Žarko Ilin sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, samo u malom broju slučajeva imaju zagrevane staklenike ili plastenike, tako da im proizvodnja zavisi od vremenskih uslova.

Sa problemima zbog preduge zime susreli su se u Futogu. U kompaniji „Janja“ iz ovog mesta, koja se bavi uzgojem kupusa i proizvodnjom kiselog kupusa, navode da će, zbog niskih temperatura i velike količine snega, postavljanje plastenika i proizvodnja rasada, u plasteniku površine 200 kvadratnih metara, ove godine kasniti, ali, da im kašnjenje neće napraviti velike probleme.

- Sa poslovima ćemo početi tek naredne nedelje - kaže Miladin Kalić, rukovodilac komercijalnog poslovanja u „Janji“.

- Rasad gajimo na hidroponiji, tako da je posao donekle komplikovan, ali, rezultati su znatno bolji, a setvu planiramo u skladu sa potrebama tržišta. U plasteniku, naime, proizvodimo rasad ranog kupusa, a za kasniju berbu, gajimo ga na otvorenom polju.

Sa ovakvim problemima, kako precizira profesor Ilin, susreću se mnogi vlasnici plastenika. U Srbiji, naime, ima samo četrdesetak hektara staklenika i visokih plastenika, a tunelskih, primitivnijih plastenika ima, kako se procenjuje, od pet do šest hiljada hektara. Od tog broja, greje se oko 40 hektara staklenika i plastenika.

Proizvodnja iz naših staklenika i plastenika, dodaje Ilin, ne može da podmiri potrebe Srbije, pre svega količinski, ali ni u kontinuitetu.

- Najviše povrća uvozi se upravo u hladnijem delu godine, jer nam nedostaju staklenici sa svojim izvorom toplote, u kojima bi se i preko zime gajilo povrće za naše potrebe - ističe Ilin.

- Posebno, zato što prihodi sa jednog hektara pod plastenikom ili staklenikom mogu da budu veći od prihoda sa gotovo 100 hektara pod ratarskim kulturama.