Kukuruz, kako procenjuju stručnjaci, i ove godine može da bude glavni izvozni “adut” Srbije, koja čvrsto drži svoju poziciju u 10 najvećih izvoznika ove žitarice u svetu. Kako procenjuju u Privrednoj komori Srbije, ove godine bismo mogli da imamo 6,85 miliona tona kukuruza, za sedam odsto više nego u 2009. godini, a to će omogućiti da izvezemo dva miliona tona ove žitarice. Rekordan izvoz, inače, zabeležen je 2005. godine. Tada je izvezeno 2,1 milion tona kukuruza. Kukuruz u Srbiji je, inače, obran sa više od 80 odsto, od ukupno 1,2 miliona hektara, koliko je zasejano. Prinos je vrlo solidan i u proseku je sa hektara ubirano više od pet tona zrna. Na samom početku poslovne godine za kukuruz, u oktobru, izvezeno je 183.000 tona ove naše najzastupljenije žitarice, pa se, na osnovu ovakvog početka, mogu očekivati solidni izvozni rezultati.
Kukuruz, kako procenjuju stručnjaci, i ove godine može da bude glavni izvozni “adut” Srbije, koja čvrsto drži svoju poziciju u 10 najvećih izvoznika ove žitarice u svetu.
Kako procenjuju u Privrednoj komori Srbije, ove godine bismo mogli da imamo 6,85 miliona tona kukuruza, za sedam odsto više nego u 2009. godini, a to će omogućiti da izvezemo dva miliona tona ove žitarice.
Rekordan izvoz, inače, zabeležen je 2005. godine. Tada je izvezeno 2,1 milion tona kukuruza.
Kukuruz u Srbiji je, inače, obran sa više od 80 odsto, od ukupno 1,2 miliona hektara, koliko je zasejano. Prinos je vrlo solidan i u proseku je sa hektara ubirano više od pet tona zrna.
Na samom početku poslovne godine za kukuruz, u oktobru, kako precizira Vukosav Saković, direktor Udruženja “Žita Srbije” izvezeno je 183.000 tona ove naše najzastupljenije žitarice, pa se, na osnovu ovakvog početka, mogu očekivati solidni izvozni rezultati.
- Glavno tržište za naš kukuruz je Evropska unija, u kojoj završava čak 80 odsto ove žitarice - navodi Saković.
- Preostalo se plasira u okolne zemlje, BiH, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju. Dešava se, čak, da kukuruz iz Srbije, posredstvom velikih svetskih izvoznika, završi i na tržištima Dalekog istoka, odnosno Koreje i Japana.
- Srbija se, međutim, sporo vraća na tržište Bliskog istoka i severne Afrike - kaže Saković.
- Sa ovog tržišta potisnula nas je Ukrajina, koja ima nešto povoljniju cenu, a i bolje mogućnosti za transport, pošto ima svoje more.
Na prvom mestu među izvoznicima kukuruza, kako precizira Saković, su SAD, koje svojim kukuruzom “kontrolišu” od 55 do 60 odsto svetskog tržišta. Visoko su plasirani i Brazil, Argentina, pa i Ukrajina, a Srbija je, po izvozu, u rangu sa Južnom Afrikom. Evropska unija, inače, na ovoj listi, kotira se kao jedna država, a unutar ove organizacije, ispred Srbije je bila Francuska, Italija, a povremeno i Rumunija.