Srbija ima ogromne potencijale u stočarstvu i godišnje bi mogla proizvesti 14 miliona svinja, od čega bi oko osam miliona bili tržišni viškovi za izvoz. Izvoz mesa iz Srbije pre 20 godina iznosio je 763 miliona dolara, a stvaranjem boljih uslova u svinjogojstvu godišnji izvoz mogao bi iznositi i dve milijarde evra. U Vojvodini postoje ogromne mogućnosti, jer postoje velike površine zemlje na raspolaganju. Starteško je pitanje da li Srbiji treba proizvodnja 14 miliona svinja, što bi omogućilo da posao dobije preko 50 hiljada ljudi. Država bi mogla da stvori uslove da se tržišni viškovi kukuruza od oko dva miliona tona ne izvoze, već da se iskoriste za povećanje proizvodnje svinja, što bi dovelo i do veće zarade od izvoza poljoprivrednih proizvoda. U Srbiji se trenutno godišnje proizvodi oko četiri miliona svinja, a do poboljšanja uslova proizvodnje u svinjogojstvu moglo bi doći ako Vlada Srbije usvoji nekoliko uredbi, koje bi se odnosile na period od 20 do 30 godina.
Srbija ima ogromne potencijale u stočarstvu i godišnje bi mogla proizvesti 14 miliona svinja, od čega bi oko osam miliona bili tržišni viškovi za izvoz, izjavio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Tihomir Vidović.
Vidović je u razgovoru sa novinarima koji prate agrarnu politiku rekao da je izvoz mesa iz Srbije pre 20 godina iznosio 763 miliona dolara, a stvaranjem boljih uslova u svinjogojstvu godišnji izvoz mogao bi iznositi i dve milijarde evra.
"U Vojvodini postoje ogromne mogućnosti, jer postoje velike površine zemlje na raspolaganju. Starteško je pitanje da li Srbiji treba proizvodnja 14 miliona svinja, što bi omogućilo da posao dobije preko 50 hiljada ljudi", rekao je Vidović.
Kukuruz ne izvoziti
Prema njegovim rečima, država bi mogla da stvori uslove da se tržišni viškovi kukuruza od oko dva miliona tona ne izvoze, već da se iskoriste za povećanje proizvodnje svinja, što bi dovelo i do veće zarade od izvoza poljoprivrednih proizvoda.
U Srbiji se trenutno godišnje proizvodi oko četiri miliona svinja, a Vidović smatra da bi do poboljšanja uslova proizvodnje u svinjogojstvu moglo doći ako Vlada Srbije usvoji nekoliko uredbi, koje bi se odnosile na period od 20 do 30 godina.
Prema Vidovićevim rečima, jedna od najvažnijih je uredba o klasifikaciji mesa na liniji klanja, jer nijedna svinja nema isti procenat mesa, a neophodno je doneti i uredbe o stočnoj hrani, organizaciji selekcijske službe, centrima za veštačko osemenjavanje i uredbu o vakcinaciji na svinjsku kugu.
"Vrednost proizvodnje mogla bi biti izuzetno velika i teško bismo mogli naći oblast u kojoj se može zaposliti više ljudi, što direktno, što kroz razne vidove kooperacija. Centralna vlast to ne uspeva da sagleda", ocenio je Vidović.
Decenija za organizaciju države
Predsednik Udruženja uzgajivača svinja Ferenc Major tvrdi da država ne pomaže dovoljno "sitne" proizvođače, iako oni daju 70 odsto proizvodnje svinja u Srbiji.
"Srbija danas ne može da konkuriše zapadnom tržištu, jer je individualna proizvodnja svinja zapuštena, a industrijska nekonkurentna u odnosu na Evropsku uniju", rekao je Major.
On je ocenio da bi država mogla da se organizuje u periodu od narednih deset godina, ali je izrazio bojazan da bi taj posao u Srbiji umesto države mogli da preuzmu Holanđani, Nemaci i Danci, gde je uzgoj svinja izuzetno razvojena grana stočarstva.