Srbija je rekorder u smanjenju setvenih površina pod pšenicom, koje su u poslednjih 20 godina gotovo prepolovljene, a stručnjaci kažu da se taj nepovoljan trend može promeniti gajenjem u plodoredu, povećanjem subvencija, uključivanjem prerađivača u ugovaranje proizvodnje i licenciranjem većeg broja javnih skladišta. Pšenica je u Srbiji jesenas zasejana na 482.000 hektara, a naša zemlja treba da stabilizuje proizvodnju hlebnog žita na površini od 500.000 do 600.000 hektara, ali i da poveća prosečne prinose. Srbija nikada ne bi trebalo da zaseje manje od 500.000 hektara, sve dok prosečan prinos pšenice ne bude prešao pet tona po hektaru. Kada prosečni prinosi budu iznad pet tona, tek tada bi bilo realno i bez ikakve opasnosti, sejati manje površine.
Srbija je rekorder u smanjenju setvenih površina pod pšenicom, koje su u poslednjih 20 godina gotovo prepolovljene, a stručnjaci kažu da se taj nepovoljan trend može promeniti gajenjem u plodoredu, povećanjem subvencija, uključivanjem prerađivača u ugovaranje proizvodnje i licenciranjem većeg broja javnih skladišta.
Pšenica je u Srbiji jesenas zasejana na 482.000 hektara, a kako su eksperti i predstavnici poljoprivrednika istakli u izjavama Tanjugu, naša zemlja treba da stabilizuje proizvodnju hlebnog žita na površini od 500.000 do 600.000 hektara, ali i da poveća prosečne prinose.
Direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Saković upozorio je da smanjenje setvenih površina nije bilo praćeno porastom prosečnih prinosa, već su, naprotiv, ti prinosi padali, tako da smo doveli sebe na ivicu toga da budemo uvoznici pšenice.
Srbija nikada ne bi trebalo da zaseje manje od 500.000 hektara, sve dok prosečan prinos pšenice ne bude prešao pet tona po hektaru. Kada prosečni prinosi budu iznad pet tona, tek tada bi bilo realno i bez ikakve opasnosti, sejati manje površine, rekao je on.
Ove godine treba očekivati prosečne prinose pšenice od četiri tone po hektaru, napomenuo je Saković u izjavi za Tanjug.