Srbija više uvozi nego što izvozi vina

Bez autora
Jan 30 2013

Proizvodnja grožđa u Srbiji u prošloj godini bila je niža za oko 13 posto u odnosu na 2011. godinu, ali ohrabruje podatak da je izvoz vina u ekspanziji, posebno na tržište Evropske unije. U 2011. godini proizvedeno je nešto više od 330.000 tona grožđa, dok je u 2012. godini ubrano oko 287.000 tona. Srbija još uvek više uvozi nego što izvozi vina. Naša tržišta za veći plasman može da bude Rusija, ali i zemlje EU. Međutim, za takav posao moraju se nametnuti domaće sorte koje treba da postanu naš brend u svetu. Na putu ka EU, Srbija treba da vidi šta može da privhati iz tih zemalja i da primeni na svom području. U Srbiji se podižu novi zasadi vinograda i procenjuje da će se trend rasta izvoza nastaviti i u narednom periodu imajući u vidu mogućnost bescarinskog izvoza vina na tržišta Ruske Federacije i EU.

Srbija više uvozi nego što izvozi vinaProizvodnja  grožđa u Srbiji u prošloj godini bila je niža za oko 13 posto u odnosu na 2011. godinu, ali ohrabruje podatak da je izvoz vina u ekspanziji, posebno na tržište Evropske unije. U 2011. godini proizvedeno je nešto više od 330.000 tona grožđa, dok je u 2012. godini ubrano oko 287.000 tona.

Ovo je između ostalog konstatovano za vreme održavanja radionice u PKS na temu “Deklarisanje vina u skladu sa novim standardima EU”.

Srbija još uvek više uvozi nego što izvozi vina. Naša tržišta za veći plasman može da bude Rusija, ali i zemlje EU. Međutim, za takav posao mi moramo nametnuti domaće sorte koje treba da postanu naš brend u svetu, rekao je sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Željko Brozović.

Savetnik za vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije, Darko Jakšić, je naglasio da na putu ka EU, Srbija treba da vidi šta može da privhati iz tih zemalja i da primeni na svom području. On je istakao da se u Srbiji podižu novi zasadi vinograda i procenjuje da će se trend rasta izvoza nastaviti i u narednom periodu imajući u vidu mogućnost bescarinskog izvoza vina na tržišta Ruske Federacije i EU.
Govoreći o novim trendovima i zakonskoj regulativi u Srbiji on je naglasio da je prošle godine doneto 10 podzakonskih akata i da je u proceduri još pet novih. Pored toga je podvukao da je Pravilnik o deklarisanju stupio na snagu, a da je krajnji cilj da se potrošači ne dovedu u zabludu. Pravilnik o geografskom poreklu će početi da se primenjuje od 1. februara ove godine.

Pored toga je dodao da  je u toku akcija upisivanja svih proizvođača grožđa u vinogradarski registar, jer je to zakonska obaveza. To će omogućiti da se zna tačno koliko ima zasada vinograda i kolika je stvarna proizvodnja grožđa u Srbiji. Inače, vino sa geografskim poreklom mora da nosi specifičnost tog područja, a sve će biti zaštićeno. Na ovom putu postoji i niz problema, koji će se rešavati do ulaska Srbije u EU.

O ažuriranju zakonodavstva EU o označavanju: Registracija nove PDO/PGI oznake geografskog porekla vina – osnovni elementi, prisutnima je govorio Alberto Francisco Ribeiro de Almeida iz Portugalije. On je istakao da dolazi iz države čije i ime znači – zemlja gde se proizvodi vino. Almeida je pohvalio Srbiju da je dosta uradila na donošenju zakonodavstva i pravilnika u ovoj oblasti. Cilj je da se bude konkurentno na tržištu. On je naglasio da u EU postoji visok nivo zaštite, uz isticanje da 160 zemalja u svetu priznaje postojanje geografskog porekla.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik