Poljoprivreda - Srbija

Srbija, zemlja hrane i banja

U Srbiji se godišnje na 4,1 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina proizvede oko 10 miliona tona agrarnih proizvoda u vrednosti od oko 3,5 milijardi evra.

Od izvoza hrane, odnosno poljoprivredno prehrambenih proizvoda u 2008. godini, u Srbiju je stiglo dve milijarde dolara, što je petina njenog ukupnog izvoza. U istom period, uvezeno je za 1,5 milijardi dolara i ostvaren je suficit u ovoj oblasti od 500 miliona dolara. U 2009. godini to je bilo 1,9 milijardi dolara, uvoz je bio 1,3 milijarde, pa je suficit iznosio 650 miliona dolara. U 2010. godini izvoz će biti tek nešto veći od dve milijarde, a suficit se približava brojci od milijardu dolara.

Veća proizvodnja hrane i njena realizacija uz podsticaj snažnijeg razvoja seoskog turizma može se ostvariti ukoliko bi se u ruralni razvoj Srbije uložilo oko milijarda evra, a ceo region proglasio za područje bez genetski modifikovanih proizvoda. To je značajno jer se 10 posto stanovništva Evropske unije ili blizu 50 miliona njih, izjasnilo da hoće da troši takvu hranu.

Mi bismo hranu bez GMO proizvodili za izvoz i za domaću trpezu. Uz ta ulaganja za tri godine Srbija bi mogla da udvostruči proizvodnju hrane količinski i novčano i da njena vrednost dostigne sedam milijardi evra. U tom slučaju bi i izvoz dostigao tri milijarde dolara, a do 2020. godine, uz više faze prerade i bolje korišćenje prehrambene industrije, izvoz bi iznosio sedam milijardi, a deceniju kasnije i 10 milijardi dolara.

Turizam u Srbiji i pored obilja mogućnosti nije strateška privredna grana. Veća proizvodnja hrane treba da omogući i razvoj srpskog sela. To znači da se zaustavi njegovo umiranje jer od blizu 4.800 sela svako četvrto je na putu nestanka. Kada bi se stvorili isti uslovi života na selu kao i u gradu, mladi bi ostajali u selu da žive i rade ne samo u poljoprivredi, već i u turizmu. Nakon toga bi počeli i da se vraćaju na selo oni koji su ostali bez posla u gradu i tako ujednačili razvoj nerazvijenog juga i razvijenog severa Srbije.

Uz veliki broj brendova u hrani, Srbija bi kroz razvoj seoskog turizma mogla da privuče značajan broj gostiju, jer se godišnje održi više od 1000 manifestacija. To ne bi bila samo Guča i Egzit u Novom Sadu, već i odmor na selu.

U Srbiji je u 2008. godini boravilo 2,26 miliona turista. Od toga je bilo 646.494 iz inostranstva koji su ostvarili 7,3 miliona noćenja i omogućili devizni prihod od preko 800 miliona dolara, a u ovoj godini se očekuje milijarda dolara.

Na taj način bi se hrana za devize prodavala i u zemlji.

Evropa je poslednjih decenija svetski lider u ponudi seoskog turizma. Srbija baš u ovoj oblasti ima šta da ponudi uz naše brendove hrane. Sad se već formiraju i klasteri seoskog turizma.

U Srbiji danas polovina stanovništva živi na selima, a ima i 778.000 seoskih domaćinstava. Kada bi se samo 10 posto njih bavilo turizmom, to bi za Srbiju značilo dodatni prihod od najmanje 1,6 milijardi evra godišnje. Pri tome treba imati u vidu da najveći deo troškova predstavlja hrana i piće koju srpski seljak uglavnom sam proizvodi. Znači tu bi bila još jedna korist, jer ne bi više bilo odlaska na pijacu, troškova za benzin, zakupa tezgi i gubljenja vremena. Sve bi se unovčilo u svom domaćinstvu. Gosti bi bili domaći i strani.

U 2009. godini za razvoj turizma u Srbiji iz budžeta se izdvaja 3,24 milijarde dinara, što je manje nego 2008. godine. Plan je da država ulaže u infrastrukturu, a privatni sektor u ugostiteljske objekte.

Takođe, i Svetska turistička organizacija je preporučila Srbiji da razvija seoski turizam. Na njenim prostorima postoji 39 banja i oko 400 izvora mineralne ili termomineralne vode. Srbija se po tom bogatstvu, može s pravom nazvati zemlja banja. Jer, proizvodi viškove hrane, a uz sve to u njoj postoje idealni uslovi za razvoj turizma. Kroz njega ti viškovi hrane mogu da se prodaju.. Već sad je ponuda eko-biznis turizma sve prisutnija. Potrebno je samo da kreatori agrarne i turističke privrede Srbije shvate da je i u tome njena perspektiva. To je moguće ostvariti, jer se agrar i turizam međusobno prepliću, zavisni su i ne mogu jedno bez drugog.