Poljoprivreda - Srbija

Srpski krompir ponovo na tržištu EU

Krompir iz Srbije ponovo može da se izvozi u Evropsku uniju, a to je 24. aprila 2012. godine odlučila Komisija EU kojom se označava da je u Srbiji iskorenjena prstenasta trulež krompira koju je prouzrokovala bakterija zvana Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus. 

U odluci Komisije se navodi da je od 2009. do početka ove godine u svojim izveštajima Srbija pokazala da je sprovedena potrebna kontrola i procedura kojom je iskorenjena bakterija. Zabrana izvoza krompira iz Srbije u EU bila je uvedena 2000. godine, saopšteno je iz Privredne komore Srbije (PKS).

Poslednjih godina krompir se u Srbiji prosečno gajio na 78.000 hektara, a po hektaru se prosečno dobijalo 11,5 tona, ukupno oko 900.000 tona.

Posle ukidanja zabrane izvoza u EU proizvodnja može da se poveća i na 100.000 hektara, što bi omogućilo i povećanje proizvodnje na milion tona godišnje.

U Srbiji se najčešće proizvode dve sorte krompira i to su “desire”' i “kondor”, a za to Srbija ima i izvanredne uslove, a to je, pre svega, plodno zemljište čemu izuzetno pogoduju temperature vazduha i zemlje u toku vegetacije ove povrtarske kulture.

Krompir je veoma značajna kultura u ishrani jer od njega može da se dobije oko 100 prerađevina, a o značaju proizvodnje krompira najbolje govore brojke o njegovoj potrošnji. U EU godišnje se prosečno troši 74,7 kilograma po jednom stanovniku, u Nemačkoj je to 58,7 kilograma, Francuskoj 51,1, Austriji 55,8, Češkoj 69,5, Italiji 44,7, a u Srbijij tek 35,7 kilograma.