Poljoprivreda - Srbija

Srpski seljak zavidi hrvatskom rataru

Srpski seljaci ne kriju da zavide ratarima iz Hrvatske, bar kada je o državnim subvencijama reč.

Jer, poljoprivrednik iz Srbije koji će na hektaru zemlje ove jeseni zasejati pšenicu može da se nada državnoj dotaciji od 14.000 dinara ili oko 130 evra, dok njegovog „kolegu” iz Hrvatske država subvencioniše sa 300 evra po hektaru. I dok zemljoradnik iz Vojvodine za proizvodnju šećerne repe i suncokreta dobije od države 14.000 dinara po hektaru, poljoprivrednog proizvođača iz Slavonije država pomaže sa tri, četiri puta više sredstava.

Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, kaže da se Srbija samo deklarativno zalaže za poljoprivredu kao stratešku granu privrede.

– Hrvatska ima tri puta manje poljoprivrednika i tri puta manje obradive zemlje, ali čak tri puta veći agrarni budžet. Kod nas se za poljoprivrednike, em izdvaja malo para, em se taj novac ne raspoređuje na pravi način. Sada se, zbog najava o smanjenju javne potrošnje svuda režu troškovi, ali čak i kada je bilo para nije se davalo poljoprivredi – smatra Živkov i napominje da je Hrvatska turistička, a Srbija poljoprivredna zemlja.

On podseća da je pre nekoliko godina poljoprivredni budžet bio dvadeseti deo republičkog, dok sada predstavlja tridesetinu državne kase. Živkov dodaje i to da je od 778.000 seljaka svega 84.000 njih u sistemu subvencija.

– Problem je i što se u našoj agrarnoj politici ne znaju prioriteti. Zato nam se problemi gomilaju, pa se eto desilo i to da paradajz košta 200 dinara, a da mleka nema u radnjama. Kad država ne zna šta joj je cilj u poljoprivredi onda ni ne čudi što predvidive stvari, poput nestašice mleka, sve iznenade. Isti scenario nam se sada ponavlja i sa uljem, bojim se da nas i tu čekaju nestašile. Tu se, nažalost, problemi ne završavaju. Zbog nedovoljnog broja stoke bojim se da ćemo uskoro imati i manjak mesa na tržištu – strahuje Živkov.

Na prste se, dodaje, u poslednje dve godine mogu nabrojati subvencije u poljoprivredi. Poljoprivredni proizvođači zato ne ostvaruju profit, a kod banaka ne mogu da dobiju kredit jer su se uglavnom prezadužili.

– O kakvom ulaganju u poljoprivredu možemo da pričamo ako je u poslednje dve godine uvezeno 40 puta manje traktora nego u ranijem periodu – napominje naš sagovornik.

Po definiciji, svaka subvencija u poljoprivredi ima četiri efekta: ekonomski, socijalni, uticaj na okruženje i politički efekat. Problem je, dodaje bivši ministar, što je političarima najvažniji ovaj poslednji uticaj.

– Mnogo je bolje subvencionisati ulaganja u poljoprivredu, nego dati novac poljoprivrednicima po hektaru obradive zemlje, ili po grlu stoke, na primer. Zašto? Zato što ako jedna krava godišnje daje 2.000 litara mleka ni 100 ni 300 evra neće učiniti da ona da više. Zato je bolje da država pomogne seljaku da kupi onu sortu krave koja će davati 7.000 mleka godišnje – objašnjava Živkov šta je želeo da kaže.

Prebacivanjem krivice u državno dvorište, poljoprivredni proizvođači žele da izvrše pritisak na vlast, ali reč je o opravdanom pritisku, ocenjuje Živkov:

– Nažalost u ovoj državi vas niko ne čuje i ne konstatuje dok ne izvršite pritisak – konstatuje on.

Milan Kužnik, savetnik u Udruženju za poljoprivredu dodaje i da, osim što je agrarni budžet mali, da se sa isplatama subvencija obično kasni.

– Tako da i ono na šta imaju pravo, poljoprivrednici ne mogu da dobiju, jer im država obično duguje novac. Pri tom, na subvencije mogu da računaju samo registrovana poljoprivredna gazdinstva – ističe Kužnik.

Ljubiša Jovanović, predsednik Upravnog odbora Udruženja proizvođača mleka, kaže da je ova asocijacija angažovala nekoliko stručnjaka koji će, konsultujući evropsko iskustvo, napraviti predlog mera za Ministarstvo poljoprivrede.