Poljoprivreda - Srbija

Stočarstvo Srbije na izdisaju!

Stočarstvo Srbije nalazi se na izdisaju, u stajama je sve manje goveda, smanjuje se proizvodnja i potrošnja mesa, a stoka se gaji samo za sopstvene potrebe. To znači da je nedeovoljno iskorišćeno i 5,7 miliona hektara poljoprivrednih površina u Srbiji.

Da je ova grana u poljoprivredi ugrožena, najbolje govori činjenica da u stvaranju bruto društvenog proizvoda stočarstvo učestvuje samo sa 30,5 posto, što je na nivou nerazvijenih zemalja. Nacionalna politika Republike Srbije zasniva se na članstuv u EU, donose se zakoni, ali oni se ne osete u običnom životu. Stoga je potrebno da se država odluči jasno u kom pravcu želi da ide, i koje su grane strateške, pa da se tako i ponaša. Jer, proizvodnja u stočarstvu opada decenijama (dva do tri posto ) godišnje, smanjuje se proizvodnja i potrošnja hrane, pa postajemo i pothranjena nacija. Uzroci se nalaze u tome što Srbija nema agrarnu politiku.

Agrarni budžet bi trebao da bude između pet i sedam posto budžeta Srbije. Ali, on neće biti ni blizu tog zahteva. Polovina budžeta treba da bude usmerena za oporavak stočarstva. Doneta su obećana dokumenta od strane Ministarstva poljoprivrede, a trebalo je da budu usvojena od strane Vlade Republike Srbije do kraja juna 2010. godine. Nemamo ni strategiju poljoprivrede, važeća je ona iz 2005. godine,  koja je prevaziđena.

Zbog loših sistemaskih mera jedan poljoprivrednih u Srbiji 10 puta manje proizvodi hrane nego njegov kolega u Danskoj. Veliki sistemi od seljaka uzimaju hranu, ali je plaćaju tek za 150 dana, a nije retkost da seljak nikada ne dobije svoj novac.

Na 100 hektara poljoprivredne površine u Srbiji imamo samo 30 grla stoke, dok je u Italiji i Austriji to po 78, Švajcarskoj 96, Danskoj 172, Belgiji 275 i Holandiji 335. Neispunjavamo ni izvozne kvote, svinjsko meso ne može da se izvozi jer, se pojavljuje svinjska kuga, dok od kontigenta u izvozu “bebi bifa“ od 8.875 tona ispunjavamo tek deset posto. Da je to malo, najbolja činjenica je da smo u prošloj godini izvezli samo 980 tona ovog mesa, a pre dve decenije oko 40.000 tona.

I potrošnja mesa u Srbiji je mala. Godišnje se troši tek 36 kilograma po stanovniku, što je upola manje nego u EU gde to iznosi 86,7 kilograma. Posledica ovakvog stanja u stočarstrvu Srbije je smanjenje broja muznih grla za dve deceinije od blizu 500.000 krava mlekulja. Rezultat je i mala potrošnja mleka, ispod 60 litara po stanovniku godišnje, što je takođe na nivou nerazvijenih zemalja. Zustavljanje višedecenijskog pada u stočarstvu Srbije i obnavljanje stočnog fonda, dovelo bi do veće proizvodnje mesa, a pokrenulo bi i posrnulu prehrambenu industriju Srbije.

Kako bi se zaustavilo dalje urušavanje poljorpivrede Srbije, pre svega, stočarstva, Privredna komora Srbije, uputila je predlog mera Vladi Srbije.