Država je dala je veliki novac kako bi snizila cenu mineralnim đubrivima i tima smanjila cenu pšenice, kukuruza i drugih useva. Novac su dobili vlasnici šest kompanija koje su imale veće količine đubriva na zalihama. Manje imućni poljoprivrednici nisu mogli da kupe regresirano đubrivo. Najmanja, propisana, količina koja je mogla da se kupi bila je dvadeset, a najveća sto tona. Tako je, s proleća, prodato 325 hiljada tona đubriva čija je cena iznosila 22 dinara i sedamdeset para za kilogram, odnosno, za pet dinara niža od tržišne. Jeftino đubrivo ne stigne do malih proizvođača. Seljacima đubrivo, kada ga plate žitom ili kukuruzom, ispadne znatno skuplje i od tržišne cene. S druge strane, državna subvencija od 1,6 milijardi dinara raspoređena je na svega šest kompanija koje su ispunile propisane uslove. Da biste učestvovali na konkursu morate da imate količinu. Oni koji nisu imali količine nisu ni učestvovali na konkursu. Ukoliko nemate te količine proizvoda može da bude problema sa ispunjenjem agrotehničkih rokova.
Želeći da poveća ratarsku proizvodnju država je ponudila mineralno đubrivo po nižim, netržišnim cenama. Pošto se prodaje samo u količinama većim od 20 tona, đubrivo za manje proizvođača nije nimalo jeftino.
Država je dala je veliki novac kako bi snizila cenu mineralnim đubrivima i tima smanjila cenu pšenice, kukuruza i drugih useva. Novac su dobili vlasnici šest kompanija koje su imale veće količine đubriva na zalihama. Manje imućni poljoprivrednici nisu mogli da kupe regresirano đubrivo.
Najmanja, propisana, količina koja je mogla da se kupi bila je dvadeset, a najveća sto tona. Tako je, s proleća, prodato 325 hiljada tona đubriva čija je cena iznosila 22 dinara i sedamdeset para za kilogram, odnosno, za pet dinara niža od tržišne.
Jeftino đubrivo ne stigne do malih proizvođača. Ono dođe do zadruga koje ga distribuiraju nama u paritetu, koji mi tako platimo deleko više, objašnjava Stojan Padejcev iz Kikinde.
To praktično znači da seljacima đubrivo, kada ga plate žitom ili kukuruzom, ispadne znatno skuplje i od tržišne cene. S druge strane, državna subvencija od 1,6 milijardi dinara raspoređena je na svega šest kompanija koje su ispunile propisane uslove.
"Da biste učestvovali na konkursu morate da imate količinu. Oni koji nisu imali količine nisu ni učestvovali na konkursu. Ukoliko nemate te količine proizvoda može da bude problema sa ispunjenjem agrotehničkih rokova", kaže Milan Stegić iz Ministarstva poljoprivrede.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju na činjenicu da đubrivo po subvencionisanim cenama nije bilo dostupno i manjim trgovcima.
"Na ovaj način sprečava se puna konkurencija proizvođača, odnosno trgovaca mineralnim đubrivima i sloboda registrovanih gazdinstava da vrše izbor dobavljača, kupca i količine, a i vremena kada će ga kupiti. Ovo je očigledan način favorizovanja te grupe proizvođača, odnosno trgovaca mineralnim đubrivom", kaže agroekonomista Miladin Ševarlić.
U Ministarstvu poljoprivrede sada razmišljaju da promene sistem i da subvencije za kupovinu đubriva po povoljnijim cenama daju direktno poljoprivrednicima, umesto kao do sada veletrgovcima.
Stručnjaci. ipak, postavljaju pitanje da li uopšte treba izdvajati deset odsto agrarnog budžeta za subvencije za đubrivo, kada kao rezultat nemamo i niže cene žitarica. Naprotiv, cene pšenice i kukuruza su osetno porasle,što povlači i rast cena osnovnih namirnica.