Suša “obrala” med

Bez autora

Aug 09 2012

Ovo je teška godina za poljoprivredu, pa tako i za proizvođače meda. Najpre je oštra zima uticala na to da se broj pčelinjih društava prepolovi, a potom su kasni mrazevi i suša uticali na slabije medobranje. Procene su da će sve to podići cenu meda. Đorđe Mrkić u Veterniku ima 200 pčelinjih društava. Kaže da je analiza Saveza pčelarskih organizacija Srbije pokazala da je oštra zima uništila polovinu pčelinjih legala. Od prve pčelinje paše, bagrema, očekivali su mnogo više. "Na dosta lokacija bagrem je potpuno izmrzao. Posebno na nižim terenima. Možemo reći da, praktično, bagremove paše nije ni bilo. Najveća koncentracija lipe kod nas je na Fruškoj gori. I od tog medobranja mnogo smo očekivali. Međutim, i lipa je podbacila. Tek kasnije, prosek je popravio suncokret. Na žalost, zbog suše, pčele nemaju razvojne paše, koje pomažu da u dobroj kondiciji dočekaju zimu. Zbog toga je potrebno da pčelari stimulativno prihrane pčele ili da ih presele na alternativne terene, gde bi se obezbedila kakva-takva paša za jesenji razvoj", kaže Mrkić.

Ovo je teška godina za poljoprivredu, pa tako i za proizvođače meda. Najpre je oštra zima uticala na to da se broj pčelinjih društava prepolovi, a potom su kasni mrazevi i suša uticali na slabije medobranje. Procene su da će sve to podići cenu meda.

Đorđe Mrkić u Veterniku ima 200 pčelinjih društava. Kaže da je analiza Saveza pčelarskih organizacija Srbije pokazala da je oštra zima uništila polovinu pčelinjih legala.

Od prve pčelinje paše, bagrema, očekivali su mnogo više.

"Na dosta lokacija bagrem je potpuno izmrzao. Posebno na nižim terenima. Možemo reći da, praktično, bagremove paše nije ni bilo. Najveća koncentracija lipe kod nas je na Fruškoj gori. I od tog medobranja mnogo smo očekivali. Međutim, i lipa je podbacila. Tek kasnije, prosek je popravio suncokret. Na žalost, zbog suše, pčele nemaju razvojne paše, koje pomažu da u dobroj kondiciji dočekaju zimu. Zbog toga je potrebno da pčelari stimulativno prihrane pčele ili da ih presele na alternativne terene, gde bi se obezbedila kakva-takva paša za jesenji razvoj", kaže Mrkić.

Potrošače svakako zanima da li će na jesen morati da plaćaju skuplji med. Njegova cena je sada između 400 i 600 dinara.

Zbog svih problema, koji su zadesili proizvođače, gotovo je izvesno da će poskupljenja biti. Kolikog, znaće se krajem avgusta, nakon sastanka Saveza pčelarskih organizacija Srbije u Lipovcu kraj Aleksinca.

Tada bi proizvođači trebalo da usaglase cenu novog meda.