Svaka peta tegla pčelinjeg meda na srpskom tržištu je falsifikat. Pčelari upozoravaju da se u Srbiji “med” pravi od kukuruznog sirupa, i da se meša sa većom količinom šećera u koju se dodaju razni enzimi. Nakon nedavnih pritužbi pčelara da se u pojedinim megamarketima prodaje med sumnjivog kvaliteta, Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede kontrolisala je kvalitet meda u jednom marketu u Novom Sadu i uskoro se očekuju rezultati. Pčelari su se žalili SPOS-u da su u marketu primetili med po ceni od 215 dinara, dok je otkupna cena za bagremov med 268 dinara po kilogramu. Mnogi koriste kukuruzni sirup, koji po izgledu i gustini podseća na med, a litar košta svega 54 dinara, pa je takav “med” jeftiniji. Česti su i falsifikati dobijeni od mešavine prirodnog meda i šećera u koju se dodaju enzimi. Srbija nema laboratorije koje bi mogle da otkriju ovakve falsifikate, pa se za sada analize rade u Bremenu u Nemačkoj.
Svaka peta tegla pčelinjeg meda na srpskom tržištu je falsifikat, ocenjuju u Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
Pčelari upozoravaju da se u Srbiji “med” pravi od kukuruznog sirupa, i da se meša sa većom količinom šećera u koju se dodaju razni enzimi.
Nakon nedavnih pritužbi pčelara da se u pojedinim megamarketima prodaje med sumnjivog kvaliteta, Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede kontrolisala je kvalitet meda u jednom marketu u Novom Sadu i uskoro se očekuju rezultati. Pčelari su se žalili SPOS-u da su u marketu primetili med po ceni od 215 dinara, dok je otkupna cena za bagremov med 268 dinara po kilogramu.
- Mnogi koriste kukuruzni sirup, koji po izgledu i gustini podseća na med, a litar košta svega 54 dinara, pa je takav “med” jeftiniji. Česti su i falsifikati dobijeni od mešavine prirodnog meda i šećera u koju se dodaju enzimi. Srbija nema laboratorije koje bi mogle da otkriju ovakve falsifikate, pa se za sada analize rade u Bremenu u Nemačkoj - kaže za “Blic” predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović i dodaje da ovi proizvodi nisu štetni po zdravlje, ali nemaju ni lekovitu vrednost kao prirodan med koji su proizvele pčele.
U SPOS-u očekuju da će Zakon o zaštiti potrošača koji stupa na snagu 1. januara smanjiti učešće nekvalitetnog meda na tržištu.
Tim povodom, Živadinović se nedavno sastao sa ministrom trgovine Slobodanom Milosavljevićem, koji je obećao da neće čekati januar, već da će odmah razgovarati sa direktorima megamarketa.
- Nadam se da će i provera naše prijave ovoga puta biti nezavisna jer se ministar lično založio. Do sada smo sumnjali i u provere, zato što su profiti fabrika koje prodaju med lošeg kvaliteta visoki, i njihov uticaj je u Srbiji veliki - kaže Živadinović.
Ova organizacija koja okuplja 10.000 pčelara, planira da sredinom sledeće godine uvede i teglu univerzalnog izgleda u koju će pčelari SPOS-a pakovati med. U ove ambalaže će se pakovati domaći med koji proizvode članovi SPOS-a, a tegla je krajem avgusta 2010, zaštićena u Zavodu za intelektualnu svojinu. Nekvalitetan med nije štetan po zdravlje, ali nije ni lekovit.