Miroslav Malešević, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu izjavio je da će u Srbiji ove godine verovatno biti proizvedeno mnogo više hlebnog žita, jer su zasejane površine veće skoro 100.000 hektara nego lane, što će povoljno uticati i na domaće bilanse pšenice. On je sugerisao da bi, čim krene prolećna vegetacija biljaka, trebalo podstaći trgovinu pšenicom novog roda da bi se s jedne strane lakše odgovorilo na međunarodne obaveze u vezi sa tom robom, ali i da bi bio nadomešten nedostatak hrane za stoku, nastao zbog lanjske suše. Ukoliko u Srbiji ove godine bude očekivano dobar rod pšenice, ječma, tritikalea i drugih strnina, znatan deo tih viškova moći ćemo da preusmerimo u stočnu hranu. Znatno povećanje površina pod pšenicom veoma je dobar potez ratara, a ne bi bilo suvišno da smo protekle jeseni posejali i svih 600.000 hektara.
Miroslav Malešević, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu izjavio je da će u Srbiji ove godine verovatno biti proizvedeno mnogo više hlebnog žita, jer su zasejane površine veće skoro 100.000 hektara nego lane, što će povoljno uticati i na domaće bilanse pšenice - istakao je Malešević.
On je sugerisao da bi, čim krene prolećna vegetacija biljaka, trebalo podstaći trgovinu pšenicom novog roda da bi se s jedne strane lakše odgovorilo na međunarodne obaveze u vezi sa tom robom, ali i da bi bio nadomešten nedostatak hrane za stoku, nastao zbog lanjske suše.
Ukoliko u Srbiji ove godine bude očekivano dobar rod pšenice, ječma, tritikalea i drugih strnina, znatan deo tih viškova moći ćemo da preusmerimo u stočnu hranu, istakao je Malešević.
On je ocenio da je znatno povećanje površina pod pšenicom veoma dobar potez ratara, dodajući da ne bi bilo suvišno da smo protekle jeseni posejali i svih 600.000 hektara.
- Pšenica se do sada veoma dobro razvila, nisu je pogodile bolesti i na najvećem delu zasejanih površina izgleda izvanredno što je vrlo dobar potencijal - rekao je Malešević napominjući da je žetva još daleko i da bi u predstojećem periodu trebalo još mnogo toga uraditi kako bi bili otklonjeni ili ublaženi nedostaci.
I u protekloj setvi ratari su koristili dosta nedeklarisanog semena, a možda najveća nepoznanica kada je reč o budućem rodu može da bude količina padavina jer, kako je ocenio Malešević, dosadašnje nisu prokvasile zemljište dublje od 50 do 60 centimetara, što je biljkama nedovoljno.
Očekuje se da će ove zime i na proleće biti dovoljno padavina da se zemljište prokvasi barem na 120 do 150 centimetara "pa da onda mirnije možemo planirati proizvodnju jarih kultura", zaključio je Malešević.