Poljoprivreda - Srbija

U Srbiji se osnivaju četiri centra za organsku proizvodnju

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Miljana Milošević najavila je da će u Srbiji biti formirana četiri centra za proizvodnju ogranske hrane - u Selenči, Svilajncu, Leskovcu i Valjevu.

Na jučerašnjoj konferenciji o organskoj proizvodnji hrane, koju su organizovali Ministarstvo poljoprivrede i grad Valjevo, Miloševićeva je istakla da će za uzgajanje ratarskih i povrtarskih useva biti formiran centar u Selenči, za stočarstvo u Svilajncu, u Leskovcu za sakupljanje proizvoda iz prirode, dok će u Valjevu, koje je poznato po voćarskoj proizvodnji, biti osnovan centar za voćarstvo.

Ona je ocenila da se organska proizvodnja hrane u Srbiji za sada organizuje na oko 1.200 hektara, a cilj je da se do 2015. godine ta površina poveća na 50.000 hektara.

"Samo ove godine Ministarstvo je za te namene, na osnovu Zakona o proizvodnji organske hrane, izdvojilo 10 miliona dinara. Subvencije domaćinstvu koje se bavi proizvodnjom organske hrane su dvostruko veće od subvencija koje se daju za proizvodnju konvencionalne hrane", navela je ona.

Učesnici konferencije ocenili su da se u Srbiji već više od 100 godina narušavaju organski procesi u zemljištu, vodi i vazduhu, zbog čega je izgubljeno na hiljade biljnih i žvotinjskih vrsta i mirkoorganizama.

Sve to može da dovede do većih klimatskih promena, ali i do situacije da čovečanstvo ne može da prehrani sebe, pa je neophodno učiniti sve da dođe do obnove kvaliteta zemljišta, pre svega putem smanjivanja upotrebe sintetizovanih mineralnih đubriva i pesticida, koji ozbiljno smanjuju zdravstvenu vrednost hrane ali i upotrebu aditiva i veterinarskih lekova.

Da bi se to postiglo, neophodno je obnavljanje biodiverziteta putem formiranja malih i srednjih preduzeća i pomoći seoskim gazdinstvima kako bi se nakon 100 godina , koliko toliko nadoknadilo uništeno okruženje i obnovila proizvodnja.

Za to je neophodna i pomoć Evropske unije u ostvarivanju proizvodnje zdrave hrane, za koje se na tržištu postiže i za 30 odsto veća cena od konvencionalne proizvodnje.

Konferenciji su prisustovali i zemljoradnici, zainteresovani za proizvodnju organske hrane, kao i veliki broj stručnjaka i đaka poljoprivredne škole u Valjevu.

Bilo je reči o nacionalnom programu ruralnog razvoja u Srbiji, iznet je podatak da se u Srbiji od 328.000 domaćinstava, 25 odsto bavi proizvodnjom hrane za tržište i da bi, uz pomoć mera vlade i sredstava dobijenih od EU, trebalo podsticati ovu proizvodnju , putem olakšica koje se kreću i do 50 odsto od vrednosti investicija.

Značajnu ulogu moraju da imaju i lokalne samouprave, koje treba da prepoznaju svoje potencijale i kroz donetu strategiju razvoja, konkurišu za dobijanje potrebnih sredstava za ostvarivanje tih ciljeva iz EU. Takođe je neophodna i fiskalna decentralizacija u Srbiji, jer opštine ne mogu same da ponesu teret ovoga što žele da ostvare.

Na današnjoj konferenciji je rečeno da je Valjevo jedan od retkih gradova koji je spreman da ulaže u organsku proizvodnju hrane, a na ruku mu ide izgradnja brane Stuborovni iz koje će se voda za pice koristiti za pet opština u ovom okrugu.

Na površini od 116 kvadratnih kilometara, pored brane, biće zabranjena upotreba mineralnih đubriva, pesticida, i ostalih sredstava koje mogu da zagade vodu.

Taj prostor će biti idealan za proizvodnju organske hrane i za to će Valjevo izradom projekta uskoro konkurisati, kod EU i nadležnog ministarstva, za dobijanje sredstava za ostvarivanje ove investicije. Valjevci planiraju da naprave jednu od najvećih parcela za proizvodnju organske hrane na Balkanu.

U radu današnje konferencije, o proizvodnji organske hrane, u Valjevu učestvovao je i ambasador Austrije u Srbiji Klemens Koja.