Ulje i za izvoz

Bez autora
Apr 06 2011

Suncokret, naša najznačajnija uljarica, ove godine bi, kako procenjuju stručnjaci, trebalo da zauzme oko 150.000 hektara. Sa prosečnim rodom od oko dve tone po hektaru, Srbija bi trebalo da ima dovoljno sirovine za proizvodnju ulja, ne samo za svoje potrebe, već i za izvoz. Samim tim, prošlogodišnja situacija sa nestašicom ulja, bar iz ugla poljoprivrednika, odnosno, proizvođača osnovne sirovine za uljare, ne bi trebalo da se ponovi. Setva suncokreta novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, već je počela, ali, relativno niskim intenzitetom. Optimalni rokovi za setvu ove uljarice počinju u prvoj dekadi aprila. Poslednjih godina, zbog viših temperatura, setva je počinjala i ranije, ali, ove godine, kako stvari stoje, setva će se odužiti, i to posebno u Banatu, u kom se, tradicionalno, seje najviše suncokreta.

Ulje i za izvoz Suncokret, naša najznačajnija uljarica, ove godine bi, kako procenjuju stručnjaci, trebalo da zauzme oko 150.000 hektara.

Sa prosečnim rodom od oko dve tone po hektaru, Srbija bi trebalo da ima dovoljno sirovine za proizvodnju ulja, ne samo za svoje potrebe, već i za izvoz.

Samim tim, prošlogodišnja situacija sa nestašicom ulja, bar iz ugla poljoprivrednika, odnosno, proizvođača osnovne sirovine za uljare, ne bi trebalo da se ponovi. Setva suncokreta, kako objašnjava Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za uljne kulture, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, već je počela, ali, relativno niskim intenzitetom.

- Optimalni rokovi za setvu ove uljarice počinju u prvoj dekadi aprila - kaže Miklič.

- Poslednjih godina, zbog viših temperatura, setva je počinjala i ranije, ali, ove godine, kako stvari stoje, setva će se odužiti, i to posebno u Banatu, u kom se, tradicionalno, seje najviše suncokreta.

Poljoprivrednici u Banatu, napominje Miklič, imaju problema sa visokim nivoom podzemnih voda, odnosno, sa vodom koja leži na njivama.

- Upravo zbog toga, setva će na njima kasniti - kaže Miklič.

- I pored toga, međutim, verujem da će setveni plan biti ispunjen, pre svega, zbog povoljne cene koju prerađivači nude.

Kukuruz

Setva kukuruza, naše najpopularnije žitarice, takođe samo što nije počela. Kako objašnjava Goran Bekavac, kukuruz bi trebalo da bude zasejan na najmanje 1,3 miliona hektara.

- Gotovo sam siguran da će, zbog dobre cene, kukruz zauzeti gotovo sve „slobodne“ njive - kaže Bekavac.

- Strahujem da će se besparice u selu odraziti na konačan prinos.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik