Za dim rodilo 7.000 tona

Bez autora
Jul 18 2010

Na 35 hektara, koliko je duvanom sorte “virdžinija”, ove godine zasadio Milan Višnjić iz Golubinaca, sela koje je poslednjih godina postalo poznato upravo po najvećim zasadima ove industrijske biljke, sve je spremno za berbu. Neki proizvođači već su, kako kaže Višnjić, počeli sa berbom, ali, on smatra da je, zbog kiša i vlage, koje su usporile vegetaciju duvana, bilo dobro da sačeka još koji dan. Duvan i ove godine uzgajam za fabriku “Japan Tobako internešnal” u Senti . Cena ove godine će biti kao i lani, kada sam za prvu klasu dobijao oko 2,6 evra po kilogramu. Najveće probleme ove godine napravili su nam kiša i grad, tako da mi je deo zasada oštećen. Srećom, duvan je u to vreme bio još mlad, tako da štete nisu bile velike. U Srbiji je zasađeno oko 5.500 hektara. Na najvećem delu površina, odnosno, na 4.400 hektara, zasađena je “virdžinija”.

Za dim rodilo 7.000 tonaNa 35 hektara, koliko je duvanom sorte “virdžinija”, ove godine zasadio Milan Višnjić iz Golubinaca, sela koje je poslednjih godina postalo poznato upravo po najvećim zasadima ove industrijske biljke, sve je spremno za berbu.

Neki proizvođači već su, kako kaže Višnjić, počeli sa berbom, ali, on smatra da je, zbog kiša i vlage, koje su usporile vegetaciju duvana, bilo dobro da sačeka još koji dan.

- Duvan i ove godine uzgajam za fabriku “Japan Tobako internešnal” u Senti - kaže Višnjić.

- Nadam se da će cena ove godine biti kao i lani, kada sam za prvu klasu dobijao oko 2,6 evra po kilogramu. Najveće probleme ove godine napravili su nam kiša i grad, tako da mi je deo zasada oštećen. Srećom, duvan je u to vreme bio još mlad, tako da štete nisu bile velike.

U Srbiji je, kako objašnjava mr Đorđo Radojičić, predsednik Grupacije proizvođača duvana u Privrednoj komori Srbije, zasađeno oko 5.500 hektara.

- Na najvećem delu površina, odnosno, na 4.400 hektara, zasađena je “virdžinija” - precizira Radojičić.

- “Berlej” je zauzeo oko 1.100 a na preostalim površinama, uglavnom na jugu Srbije, zasađen je orijentalni duvan. Sa ovih površina, inače, može da se očekuje rod od oko 7.000 tona duvana. Potrebe Srbije za duvanom su, međutim, 20.000 tona.

Godina, ističe Radojičić, nije pogodovala duvanu. Bilo je previše vlage, a i grad je oštetio dosta parcela.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik