Poljoprivreda - Srbija

Za izlaz iz krize srpskoj malini potreban je bolji marketing

Šta je mogući izlaz iz problema i na koji način bi Srbija mogla da istupi i poboljša svoj status na globalnom tržištu gde je godinama bila lider u proizvodnji, pre svega po kvalitetu ovog voća?

Kako za „Politiku” kaže dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, poslednjih meseci, a intenzivno proteklih dana primetan je veliki broj poziva kupaca iz inostranstva zbog protivurečnih informacija o površinama i stanju proizvodnje maline u našoj zemlji.

– Podaci o 19.000 hektara proizvodnih površina i proizvodnji od više od sto tona ni približno ne odgovaraju realnom stanju i u stvarnosti su za upola manji i naši tradicionalni kupci to veoma dobro znaju. Zbog toga ovih dana intenzivno tragaju za sigurnim dobavljačima u Srbiji kako bi obezbedili kvalitetnu malinu koja se, bez obzira na probleme, kod nas i dalje proizvodi – ističe naš sagovornik. Prema njegovim rečima, konkurenti iz sveta se takođe pomno raspituju šta se može očekivati u sezoni koja predstoji, jer i sami imaju pad proizvodnje. Kako napominje, to se odnosi na Poljsku, Ukrajinu, Čile, Bosnu i Hercegovinu. Prema njegovim rečima, ozbiljan pomak i veliki skok u proizvodnji u poslednjoj deceniji ostvario je Meksiko gde se malina proizvodi na 15.000 hektara i gde zahvaljujući dobroj organizaciji i pre svega dobro obučenoj i ne tako skupoj radnoj snazi, prosečni prinosi prevazilaze 18 tona po hektaru.

Primera radi, u Srbiji su prosečni prinosi ranije bili na nivou od 5,8 tona po hektaru, a u prošloj godini i dosta niži. Kada je reč o upornim predviđanjima cena i različitim nagađanjima koje se objavljuju u medijima, a to traje već godinama, naš sagovornik kaže kako ne vidi potrebu javnog isticanja kalkulacije proizvodnje maline.

–To niko u svetu ne radi na način kako se to kod nas prikazuje – upozorava Leposavić i dodaje da je proizvođačka i prerađivačka cena proizvodnje maline dobro poznata, ali se u zavisnosti od potreba, proizvođača ili otkupljivača, povećavaju ili smanjuju ulazni parametri.

I na kraju, kako kaže, da li neko postavlja pitanje koliko je koštala proizvodnja boce nekog vrhunskog francuskog vina ili konjaka, za koju su poznavaoci spremni da plate više hiljada evra. Na sreću imamo pozitivne primere i kod nas.

Zahvaljujući višegodišnjem trudu i pozitivnoj kampanji rakija se poslednjih godina prodaje po ceni i od 1.200 evra za bocu od 700 mililitara. Rekord je postignut na aukciji kada je ovo plemenito piće prodato za 15.000 evra i niko ne postavlja pitanje koliko je koštala njena proizvodnja.

Smatra da upravo takvi trendovi treba da se povrate i u malinarstvo naše zemlje. Kriza je bilo i u ranijim periodima, ali su zajedničkim delovanjima nauke i prerađivačke industrije uspešno prevazilažene.

– Tada je nauka i struka dokumentovala pozitivne uticaje korišćenja maline na brojne bolesti, između ostalog i na kancer preventivno i kancer supresivno delovanje korišćenja ovog voća u ishrani ljudi, a prerađivačka industrija je koristila takve podatke u promociji naše maline u svetu – ističe naš sagovornik i podseća na zanimljiv primer od pre dve decenije.

Naime, zahvaljujući istraživanjima Instituta za voćarstvo iz Čačka i Instituta za onkologiju iz Beograda, sok od maline proizveden u Srbiji 2005. godine bio je proglašen za najbolji na svetu, kao i da ga je tada promovisala čuvena manekenka Naomi Kembel.

Prema njegovim rečima, rešenja treba tražiti i u angažovanju profesionalaca, dobrih poznavalaca stanja proizvodnje i tendencija na svetskom tržištu plodova maline.

– Ozbiljne proizvodnje, a malinarstvo kod nas to svakako jeste, treba znatno više da ulažu u promociju i razvoj tržišta. Ta vrsta marketinga u svetu najčešće se organizuje preko nacionalnih saveta u čijem sastavu su najkompetentniji stručnjaci različitih profila– objašnjava Aleksandar Leposavić.